Fajgeljizacija i državni neprijatelj broj jedan

Novi Sad, 8.3.2016. Kada je Andrej Fajgelj dao ostavku na mesto direktora Kulturnog centra Novog Sada, to je izazvalo velike reakcije u javnosti. Čak i oni koji do tada nisu znali da KC uopšte postoji, imali su nešto da napišu o tom događaju. Demokratska stranka Novog Sada izjavila je da se nada da će odlaskom … Наставите читати Fajgeljizacija i državni neprijatelj broj jedan

Isti žar, manja brzina – penzionisan navijač

Navijač Partizana, bivši član navijačke grupe ‘Grobari Srbija’, o sportu, navijanju, tribini, nasilju i drugarstvu.   Kako si počeo da navijaš? U to vreme je bila bivša Jugoslavija, i uglavnom su svi drugari iz kraja navijali za neki klub, i tako je počelo. Čak su na gostovanja van Srbije išli svi zajedno, i navijači Partizana i navijači … Наставите читати Isti žar, manja brzina – penzionisan navijač

Uzroci pada socijalističke Jugoslavije

Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije se odigravao u periodu 1991-2001. godine i predstavlja niz ratnih sukoba između naroda koji su u njoj živeli. Kao rezultat imamo osnivanje pet novih država, a kasnijim odvajanjem Crne Gore i jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije sedam. O raspadu SFRJ je napisan veliki broj radova, Miroslav Jovanović procenjuje da je … Наставите читати Uzroci pada socijalističke Jugoslavije

Uzroci srpsko-albanskog sukoba na Kosovu i Metohiji

Srpsko-albanski sukob na Kosovu i Metohiji predstavlja politički odnos Srba i Albanaca koji manifestno ili latentno traje vekovima i do danas nije rešen. Ovaj sukob je zapravo dovođenje u pitanje istorijskog prava Srba na svoju južnu pokrajinu.   Kosovo je reč koja za Srbe ima jako emotivno značenje. Kosovo predstavlja bitku, junake, vitešku hrabrost, otpor … Наставите читати Uzroci srpsko-albanskog sukoba na Kosovu i Metohiji

Kako razumevati međunarodne sukobe – Džozef Naj, recenzija

Džozef Semjuel Naj je politikolog, profesor na Harvardu i bivši dekan Kenedijeve škole za diplomatiju. Od 1970-ih bavio se međunarodnim odnosima u neoliberalizmu, i u prethodnih 40 godina izdao je 13 knjiga i oko 150 eseja i naučnih tekstova. Takođe je razvio termine ”meka moć” i ”pametna moć”, koji su postali veoma popularni za vreme … Наставите читати Kako razumevati međunarodne sukobe – Džozef Naj, recenzija

Elementi Herodotove tipologije političkih oblika

Herodot je antički istoričar čije je najvažnije delo ”Istorija”(Ιστορίαι). Delo je podeljeno na devet knjiga, od kojih svaka nosi ime po jednoj muzi. U trećoj knjizi ”Istorije”, Taliji, Herodot piše o tipologiji političkih oblika, što se smatra za njegov doprinos razvoju političke teorije, jer je pre njega postojao samo jedan oblik vladavine u Persiji - … Наставите читати Elementi Herodotove tipologije političkih oblika

Prirodnopravne teorije Loka i Rusoa u građanskim deklaracijama

Za Evropu i Sjedinjene Američke Države 16. i 17. vek označavaju doba društvene krize i nezadovoljstva. Državama vladaju apsolutni monarsi, narod je potlačen i žudi za revolucijom. Tada Džon Lok piše “Dve rasprave o vladi”, a Žan Žak Ruso “Društveni ugovor”.    Lok i Ruso, sa delimičnim ugledanjem ili bar osvrtanjem na Tomasa Hobsa, u … Наставите читати Prirodnopravne teorije Loka i Rusoa u građanskim deklaracijama

Vučićević: Zašto nisam Vučićeva poslušna pudla

Intervju - Dragan J. Vučićević, urednik Informera, o medijskom ratu, uređivačkoj politici, vladi i odnosu sa premijerom. Beograd, 16.12.2015. Poslednja dva meseca je aktuelna tema u javnosti takozvani medijski rat između Informera i Kurira. Kako vidite Vaš odnos sa gospodinom Rodićem, i svoje novine naspram njegovih? Razika je u tome što je Kurir reketaška organizacija, … Наставите читати Vučićević: Zašto nisam Vučićeva poslušna pudla

Zbogom ružo, zbogom ruzmarine

U Orašcu na Sretenje 1804. godine doneta je odluka da se oformi vojska Srbije koja će se boriti protiv Turske okupacije. Bez vojne organizacije nije se moglo pomišljati na borbu za samostalnost. Nakon ustanaka nastavio je da se gradi kult narodne vojske učešćem dobrovoljaca u bitkama devetnaestog veka, i tada se osniva ono što danas nazivamo … Наставите читати Zbogom ružo, zbogom ruzmarine

Pa to ima samo u Srbiji?

  “U Srbiji nema i ne treba da bude levice, vreme komunizma i ostalih bezbožničkih ideologija je davno prošlo. Treba da se napravi tribina između proruske, proevropske i zdrave antiglobalističke narodne desnice umesto što se daje prostora novokomponovanim levičarima da šire svoje antisrbske ideje i to na Fakultetu političkih nauka koji bi trebao da baštini … Наставите читати Pa to ima samo u Srbiji?