Šta (ni)je državni udar

U prvom delu 21. veka svet se susreo sa brojnim političkim krizama – terorističkim napadima,  vojnim intervencijama, građanskim ratovima, revolucijama i državnim udarima. Ovi akti političkog nasilja predstavljaju izazov za vlade država koje treba da pravovremeno reaguju na novonastalu situaciju i izbore se da održe ili ponovo uspostave mir unutar svojih granica, dok u isto vreme pokušavaju da održe legitimitet i ostanu na vlasti. 

S obzirom na tehnološki napredak, vesti o političkom nasilju danas se šire veoma brzo, pa se tako vrlo lako možemo informisati o dešavanjima u drugim delovima sveta. Ipak, problem se javlja kada se terminologija ne koristi ispravno, pa se zbog (ne)namerne greške vest prenosi potpuno pogrešno. Teroristički napadi mešaju se sa vojnim intervencijama, protesti sa revolucijama a izrazi nezadovoljstva pripadnika opozicije sa državnim udarima. Zbog toga se neki događaji sagledavaju potpuno neodgovarajuće, šalje se lažna slika o datoj situaciji, nekad namerno zarad manipulacije javnim mnjenjem, a nekad slučajno zbog nepoznavanja terminologije.

Često je prisutna kolokvijalna upotreba izraza državni udar, gde se pod njime smatra bilo koji napad na vlast, bilo verbalna kritika preko medija ili legalni protesti na ulicama. Državni udar je termin koji sa sobom nosi određenu težinu – kada za nekoga kažemo da planira da izvede državni udar mi šaljemo poruku da ta osoba želi da sruši državu, poredak, ugrozi mir i bezbednost građana, uruši sve postojeće institucije i dođe na vlast. Ova karikirana situacija zapravo se često dešava u realnosti, kada članovi ili simpatizeri vladajuće partije žele da optuže opoziciju da planira napad na državu, dok ona zapravo sasvim legitimno kritikuje vlast – jer to i jeste zadatak opozicije. Ovo predstavlja oštar i ponekad efikasan napad, optužite protivnika da želi da napadne državu (umesto da želi da smeni vlast) i možete stvoriti nezadovoljstvo kod građana, jer ko želi da mu neko napadne državu?

Kao i u brojnim drugim sferama, često ponavljanje nekog termina, posebno kada nije upotrebljeno na adekvatan način, dovodi do toga da se taj termin istroši i izgubi snagu, dok čak može promeniti svoje prvobitno značenje i stvarati zabunu. Odgovornost za ovo nose pre svega novinari, koji treba da se informišu o temi o kojoj pišu i da pre svega imaju opšte obrazovanje, kako bi znali koje stručne termine treba da upotrebe u određenoj situaciji, ili da znaju koje stručno lice treba da pitaju za komentar. Osim ukoliko cilj nije senzacionalizam, širenje panike i privlačenje pregleda, neki termin se može koristiti samo ako situacije ispunjava sve kriterijume da se karakteriše baš tako.

Smena vlasti na legalan i legitiman naćin se u demokratskim društvima odvija putem izbora. Međutim, postoje i drugi nelegalni i nelegitimni načini preuzimanja vlasti, koje često prati političko nasilje, i njih nazivamo politički prevrati. Forme prevrata su: politički udar, državni udar, vojni udar (puč), ustanak i revolucija. Ove forme razlikuju se po akterima, metodama, brojnosti i učešću naroda, kao i posledicama. Bez obzira na njihove međusobne razlike, često se dešava da se navedeni oblici poistovećuju i mešaju u medijima i javnosti.

Politički udar je tip preuzimanja vlasti koji nije u saglasnosti sa važećim konceptom preuzimanja vlasti, dok je državni udar uži pojam od političkog udara. Glavni cilj državnog udara je promena vlasti, koju prati organizovano delovanje malog broja aktera, uvek je nelegalno i upereno na centar političke moći. Postoji nekoliko definicija državnog udara, ali najsveobuhvatniju je dao profesor Dragan Simeunović, koji kaže da je državni udar ,,prostorno usko, na centar političke moći, odnosno na sedište vlasti ograničena nasilna, zaverenička, vojno-politička akcija, koju radi iznenadne neustavne, totalno aberativne promene u poziciji nosilaca vrhovne izvršne vlasti u jednoj zemlji pažljivo planira i u veoma kratkom vremenskom roku izvodi ograničen broj aktera iz redova nosilaca državne vlasti, uz pomoć nacionalnih oružanih snaga i obaveštajnih struktura, bez stvarnog učešća masa, a sa izraženom tendencijom opstajanja prevratničke akcije u okvirima postojećeg društveno-politčkog uređenja, pa čak i njegove zaštite i pored izmene režima.” (Simeunović 2002.)

Vojni udar je posebna vrsta državnog udara, koju izvode isključivo nacionalne oružane snage, bez učešća masa i sa malom ili nepostojućom ulogom drugih političkih elita. Nakon vojnog udara, koji se naziva i puč, često je da se formira posebni oblik militantne vlade, koja se naziva hunta. (Nikada se ne koriste izrazi vojni puč ili vojna hunta, pošto su ovi oblici sami po sebi vojni.)

gabon

 

Državni udari mogu biti inspirisani građanskim protestima, demonstracijama ili drugim javnim političkim dešavanjima, a takođe mogu i biti praćeni njima. Ipak, narod nema ulogu u izvođenju samog udara, već su njegovi akteri mala grupa pripadnika političkih ili vojnih elita. Opozicija može izvesti državni udar u nekoj državi, ali je potrebno ispuniti i sve gorenavedene uslove kako bi se neka pojava tako karakterisala. Pritisak na predstavnike vlasti da daju ostavku i proglase vanredne izbore na primer nije državni udar, jer će se potencijalna smena vlasti odigrati na legalan način. Važna komponenta državnog udara je upravo njegova nelegalnost, ovo je protivustavni čin i nigde nije dozvoljen. 

Vojska je važan akter u političkim prevratima. Pripadnici oružanih snaga mogu direktno izvršiti državni udar, kao što se često dešavalo u Latinskoj Americi i Africi, ali ona takođe može učestvovati tako što staje na stranu jedne ili druge frakcije – ukoliko vojska da podršku prevratnicima onda je velika šansa da će državni udar uspeti, dok njena odbrana države uglavnom znači da je pokušaj neuspešan, jer je snaga vojske uglavnom prevelika. Vojska može i stajati po strani i ne mešati se u pokušaj udara, a tada drugi faktori dolaze do izražaja.

Kao posebna vrsta državnog udara navodi se i državni udar odozgo, koji izvodi predsednik ili monarh, u pokušaju da proširi svoju vlast, što se može odigrati u autokratskim društvima. 

Ako mislimo da se negde sprema državni udar, da se on odigrao ili da je neuspešno pokušan – treba da postavimo nekoliko pitanja kako bismo znali da li neku pojavu možemo ovako karakterisati. Da li je prisutno veliko učešće masa? Ako jeste, onda se možda radi o revoluciji ili ustanku, ne o državnom udaru. Da li je akcija uperena protiv centra političke moći? Ako nije, onda je u pitanju druga forma političkog nasilja. Da li je događaj bio legalan? Ako jeste, onda se ne može govoriti o državnom udaru. Da li je cilj promena vlasti? Ako nije, to nije državni udar. Da li postoji barem pretnja nasiljem? Da li su umešane vojne i obaveštajne organizacije? Da li je događaj izveden brzo i planirano? Da li mu je prethodila zaverenička akcija? 

Ukoliko određen događaj ne ispunjava ove uslove, ne radi se o državnom udaru. Demonstracije, nemiri, pobune, politički pritisak, pretnje, prinude, ucene, sukobi, davanje ostavki, rasprave političkih protivnika i predizborna obećanja – nisu državni udar. 

Sama činjenica da neki izraz zvuči prigodno u nekoj situaciji ili da može izazvati jaku reakciju javnosti ne znači da treba da se upotrebi. Istraživanje, obrazovanje i informisanje omogućiće nam da gledamo širu sliku i prepoznajemo pojave oko nas, bolje ćemo razumeti svet i lakše formirati stavove. Ukoliko niste sigurni u pravilnu upotrebu pojmova, pitajte nekoga ko je stručan u toj oblasti. Mešanje povetarca i tornada neće nikome pomoći.

*Za više informacija pogledati Simeunović Dragan, Teorija politike – rider l deo, Udruženje nauka i društvo, Beograd, 2002.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s