Određene religije sadrže pravila o ekonomskom, političkom, kulturnom i socijalnom državnom uređenju, pa su značajno uticale na istoriju i razvoj civilizacije. Tako danas postoje značajne razlike između država čiji su građani prtežno vernici određene religije, što je možda najočiglednije u delovima sveta gde je islamska religija dominantna.
Poštovanje svete knjige Kuran, kao i propovedi proroka Muhameda koji je prenosio upustva Alaha, danas utiču na politička uređenja i živote ljudi u islamskim državama. Verska pravila islama danas sledi preko milijardu vernika, tako da je njihovo izučavanje značajno za razumevanje velikog dela sveta.

Islam obuhvata niz verskih praktikovanja i institucija koji su pomogli da se razviju socijalne vrednosti ove religije. Poštovanjem istih, vernici ispunjavaju svoje obaveze, pomažu siromašnima, prinose žrtve i neguju svoj odnos sa Bogom.

Hodočašće je jedna od obaveza vernika muslimanske veroispovesti. Ono predstavlja odlazak na sveta mesta islama, radi oprosta za sopstvene grehe, pominjanja predaka i Alaha i izbegavanja ružnih reči i svađa. Čin hodočašća posoji i u drugim religijama, a postojalo je i pre pojave islama na Arabiji.

 
,,Ramazan je mesec obaveznog posta i činij jedan od stubova islama. Ovim postom su zamenjeni ranije prisutni i upražnjavani jevrejski običaji i način svetkovanja posta.” (D. Kočović, ,,Religijska učenja – socijalne vrednosti religijskih učenja“). Ovo je mesec u kom se vernici uzdržavaju, kako od uzimanja hrane i pića i seksualnih radnji u toku dana, tako i od ratovanja i činjenja drugih grehova. Na kraju Ramazana proslavlja se Bajram, u vidu svetkovine i prinošenja kurban žrtve. To je obično kamila, goveče ili ovca, a dve trećine žrtve deli se siromašnima. Šiiti ovaj praznik obeležavaju povorkama i velikom svetkovinom.

Jedan od ovih praktikovanja je i zakat (zekat) – porez na pojedine proizvode kao što su žito, ječam, urme, zlato. Njega plaćaju porodice koje su u prethodnom periodu zaradile dovoljno novca za svoje osnovne životne potrebe, a izračunava se individualno. Naređen je zakonom u Pakistanu, Saudijskoj Arabiji i Sudanu, i tu ih sakuplja država, dok zakat u drugim državama sakupljaju narodne banke. Ovaj novac raspoređuje država za one potrebe koje smatra primarnim, kao što su osnivanje bolnica, pomoć prezaduženima, siromašnima i invalidima, itd.

 
Vid dobrovoljnog davanja milostinje kod muslimana naziva se sadaka, i on predstavlja dokaz istinitosti njihovog verovanja. Postoje autori koji izjednačavaju pojmove sadaka i zakata, dok ih drugi razdvajaju. Oba se suštinski odnose na davanje pomoći ugroženom delu stanovništa i predstavlja dokaz veroanja i pokoravanja islamskoj veri. Ograničenje davanja pomoći odnosi se na one delove stanovništva koji nisu dobrostojeći i oni ne smeju davati priloge, dok takođe postoje ograničenja onih koji ih mogu primati. Žena može dati prilog od imovine svog muža, a rob od imovine gospodara. Milostinja se može davati javno ili tajno, u zavisnosti od situacije.

Poklanjanje se može vršiti i putem vakufa – delova zemljišta, zgrada ili objekata koje pripadnik muslimanske veroispovesti daruje u humane svrhe. ,,Dobra koja uključuju vakuf su različita, to su pre svega: zemljišni posedi, trgovačke radnje, radionice, strugare, kuće, pekare, vodenice, kupatila i dr.”. (isto)

 
Institucija otkupa od greha takođe je prisutna u socijalnom sistemu islamske religije. Ona obuhvata iskupljenje za počinjene grehe, u vidu činjenja bogougodnih dela kao zamenu za greh, čime se on oprašta, a slične institucije mogu se pronaći i u brojnim drugim religijama.

 
Ono što je ranije bilo nazivano imaretom, predstavlja javne kuhinje za siromašne ili sve one muslimane kojima je to potrebno. Hiljade obroka deljeni su u ovim institucijama u islamskim zemljama, dok su u nekim i vladari lično učestvovali u njima. Danas je ona zamenjena humanitarnim organizacijama, od kojih je najveća Crveni polumesec.

 
Osim nabrojanih praznika i humanitarnog delanja u cilju poboljšanja života drugih vernika, u islamu je takođe regulisan niz međuljudskih odnosa kao i svakodnevnih radnji. Postoje moralna podučavanja, kao i u brojnim drugim religijama, koje daju uputstva vernicima kako da budu bolji ljudi, tj. da žive bogougodno. Umerenost, dobročinstvo, ne činjenje greha, poštovanje Kurana, dobri odnosi sa porodicom i susedima, zaštita slabijih, lepe reči i izvinjenja, neke su od vrednosti kojima se islamski vernici treba rukovoditi. Bračni odnosi takođe su verski regulisani, pa tako muslimani ne smeju stupati u bračne odnose sa srodnicima, a muškarac sme imati do četiri žene. U islamskom društvu žena ima lošiji položaj od muškarca, kako u braku i nasleđivanju, tako i u ostalim pravima. Zbog toga se često javljaju kritike islama od strane feministkinja, koje ovaj položaj žene vide kao kršenje ljudskih prava, pritom ne uzimajući u obzir snagu religije koja može da utiče na nečije živote, a da ljudi verska pravila razumeju kao normalna i pozitivna.

 

Ovo su neka od praktikovanja i institucija koja oslikavaju socijalnu stranu islamske religije, uglavnom usmerena na humanitarne akcije i činjenje dobrih dela. Nažalost, zbog  raznih nasilnih događaja u kojima su učestvovale islamske države ili pojedine ekstremističke organizacije koje se predstavljaju kao islamske, ova strana religije nije toliko predstavljena u drugim delovima sveta. Kako bi se razumela određena religija i grupa ljudi koja je deo verske zajednice, moraju se najpre razumeti stubovi koji je nose, pa je zbog toga važno proučavati sve aspekte velikih svetskih religija.

 

O ovome možete pročitati više u:

1. Dragoslav Kočović ,,Religijska učenja – socijalne vrednosti religijskih učenja“, Fakultet političkih nauka, 2010.
2. Dragan Veselinov ,,Muhamed na Isusovom krstu, politička ekonomija islama“, Čigoja štampa, 2009.