Verska praktikovanja i institucije islama

Određene religije sadrže pravila o ekonomskom, političkom, kulturnom i socijalnom državnom uređenju, pa su značajno uticale na istoriju i razvoj civilizacije. Tako danas postoje značajne razlike između država čiji su građani prtežno vernici određene religije, što je možda najočiglednije u delovima sveta gde je islamska religija dominantna.
Poštovanje svete knjige Kuran, kao i propovedi proroka Muhameda koji je prenosio upustva Alaha, danas utiču na politička uređenja i živote ljudi u islamskim državama. Verska pravila islama danas sledi preko milijardu vernika, tako da je njihovo izučavanje značajno za razumevanje velikog dela sveta.

Islam obuhvata niz verskih praktikovanja i institucija koji su pomogli da se razviju socijalne vrednosti ove religije. Poštovanjem istih, vernici ispunjavaju svoje obaveze, pomažu siromašnima, prinose žrtve i neguju svoj odnos sa Bogom.

Hodočašće je jedna od obaveza vernika muslimanske veroispovesti. Ono predstavlja odlazak na sveta mesta islama, radi oprosta za sopstvene grehe, pominjanja predaka i Alaha i izbegavanja ružnih reči i svađa. Čin hodočašća posoji i u drugim religijama, a postojalo je i pre pojave islama na Arabiji.

 
,,Ramazan je mesec obaveznog posta i činij jedan od stubova islama. Ovim postom su zamenjeni ranije prisutni i upražnjavani jevrejski običaji i način svetkovanja posta.” (D. Kočović, ,,Religijska učenja – socijalne vrednosti religijskih učenja“). Ovo je mesec u kom se vernici uzdržavaju, kako od uzimanja hrane i pića i seksualnih radnji u toku dana, tako i od ratovanja i činjenja drugih grehova. Na kraju Ramazana proslavlja se Bajram, u vidu svetkovine i prinošenja kurban žrtve. To je obično kamila, goveče ili ovca, a dve trećine žrtve deli se siromašnima. Šiiti ovaj praznik obeležavaju povorkama i velikom svetkovinom.

Islam-i-Kuran-o-Isusu
Jedan od ovih praktikovanja je i zakat (zekat) – porez na pojedine proizvode kao što su žito, ječam, urme, zlato. Njega plaćaju porodice koje su u prethodnom periodu zaradile dovoljno novca za svoje osnovne životne potrebe, a izračunava se individualno. Naređen je zakonom u Pakistanu, Saudijskoj Arabiji i Sudanu, i tu ih sakuplja država, dok zakat u drugim državama sakupljaju narodne banke. Ovaj novac raspoređuje država za one potrebe koje smatra primarnim, kao što su osnivanje bolnica, pomoć prezaduženima, siromašnima i invalidima, itd.

 
Vid dobrovoljnog davanja milostinje kod muslimana naziva se sadaka, i on predstavlja dokaz istinitosti njihovog verovanja. Postoje autori koji izjednačavaju pojmove sadaka i zakata, dok ih drugi razdvajaju. Oba se suštinski odnose na davanje pomoći ugroženom delu stanovništa i predstavlja dokaz veroanja i pokoravanja islamskoj veri. Ograničenje davanja pomoći odnosi se na one delove stanovništva koji nisu dobrostojeći i oni ne smeju davati priloge, dok takođe postoje ograničenja onih koji ih mogu primati. Žena može dati prilog od imovine svog muža, a rob od imovine gospodara. Milostinja se može davati javno ili tajno, u zavisnosti od situacije.

Poklanjanje se može vršiti i putem vakufa – delova zemljišta, zgrada ili objekata koje pripadnik muslimanske veroispovesti daruje u humane svrhe. ,,Dobra koja uključuju vakuf su različita, to su pre svega: zemljišni posedi, trgovačke radnje, radionice, strugare, kuće, pekare, vodenice, kupatila i dr.”. (isto)

 
Institucija otkupa od greha takođe je prisutna u socijalnom sistemu islamske religije. Ona obuhvata iskupljenje za počinjene grehe, u vidu činjenja bogougodnih dela kao zamenu za greh, čime se on oprašta, a slične institucije mogu se pronaći i u brojnim drugim religijama.

 
Ono što je ranije bilo nazivano imaretom, predstavlja javne kuhinje za siromašne ili sve one muslimane kojima je to potrebno. Hiljade obroka deljeni su u ovim institucijama u islamskim zemljama, dok su u nekim i vladari lično učestvovali u njima. Danas je ona zamenjena humanitarnim organizacijama, od kojih je najveća Crveni polumesec.

 
Osim nabrojanih praznika i humanitarnog delanja u cilju poboljšanja života drugih vernika, u islamu je takođe regulisan niz međuljudskih odnosa kao i svakodnevnih radnji. Postoje moralna podučavanja, kao i u brojnim drugim religijama, koje daju uputstva vernicima kako da budu bolji ljudi, tj. da žive bogougodno. Umerenost, dobročinstvo, ne činjenje greha, poštovanje Kurana, dobri odnosi sa porodicom i susedima, zaštita slabijih, lepe reči i izvinjenja, neke su od vrednosti kojima se islamski vernici treba rukovoditi. Bračni odnosi takođe su verski regulisani, pa tako muslimani ne smeju stupati u bračne odnose sa srodnicima, a muškarac sme imati do četiri žene. U islamskom društvu žena ima lošiji položaj od muškarca, kako u braku i nasleđivanju, tako i u ostalim pravima. Zbog toga se često javljaju kritike islama od strane feministkinja, koje ovaj položaj žene vide kao kršenje ljudskih prava, pritom ne uzimajući u obzir snagu religije koja može da utiče na nečije živote, a da ljudi verska pravila razumeju kao normalna i pozitivna.

 

Ovo su neka od praktikovanja i institucija koja oslikavaju socijalnu stranu islamske religije, uglavnom usmerena na humanitarne akcije i činjenje dobrih dela. Nažalost, zbog  raznih nasilnih događaja u kojima su učestvovale islamske države ili pojedine ekstremističke organizacije koje se predstavljaju kao islamske, ova strana religije nije toliko predstavljena u drugim delovima sveta. Kako bi se razumela određena religija i grupa ljudi koja je deo verske zajednice, moraju se najpre razumeti stubovi koji je nose, pa je zbog toga važno proučavati sve aspekte velikih svetskih religija.

 

O ovome možete pročitati više u:

  1. Dragoslav Kočović ,,Religijska učenja – socijalne vrednosti religijskih učenja“, Fakultet političkih nauka, 2010.
  2. Dragan Veselinov ,,Muhamed na Isusovom krstu, politička ekonomija islama“, Čigoja štampa, 2009.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s