Savremena politička ekonomija islama

Uređenje islamskih država

Islam je druga najveća religija na svetu (posle hrišćanstva), a muslimana na svetu ima 1.6 milijardi, i oni čine većinu u 49 država sveta. Najveća muslimanska država je Indonezija (209 miliona). Brojčano ih ima najviše u Azijsko-pacifičkom regionu, ali je najveća koncentracija u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, gde muslimani čine 93% stanovništva. 1

Iako je u ovim državama islam većinska religija, nisu sve uređene isto u političkom i ekonomskom smislu. U 28 zemalja islam je proglašen držanom verom, a neke od njih to pokazuju i u samom nazivu, kao što su na primer Mauritanija, Iran, Pakistan. S obzirom na to da Kuran sam po sebi nije Ustav, moguće je doći do varijacija u oviru nacionalnih zakonodavstava. Kuran prestavlja vodič za individue koji treba pratiti, ali pošto u sebi nema pojmove kao što su ,,država” i ,,ustav”, on ne sadrži jasna uputstva za političku strukturu. Tako ga neke države, poput Saudijske Arabije, uzimaju umesto ustava, odnosno ne postoji viši pravni akt od islamske knjige. Druge države, poput Irana, imaju ustav, ali je on podređen svetoj knjizi, odnosno svi zakoni moraju da budu u skladu sa verskim pravilima. Postoje i slučajevi, još od ranije, kada je na primer islamska Otomanska imperija donela ustav 1876. godine koji nije imao nijednu referencu na Kuran, ali je naglasio ,,Islam je državna religija”. Potreba da se Kuran posmatra kao najviši pravni akt nastala je u post- otomanskom periodu, pa je tako na primer Hasan al-Bana, osnivač Muslimske braće, osetio potrebu da insistira na pravnoj važnosti Kurana, kao odbranu od sekularizma.

U zavisnosti od državnog uređenja, istorije neke države, nivoa zatvorenosti sistema itd., zavisi koji pravni model će biti na snazi. U svakom slučaju, u svim islamskim državama, verska načela ne smeju biti prekršena zarad drugih sfera života, a to je često uključeno u same zakone. Tako na primer u Sudanskom ustavu piše da se šerijatski sudovi uključuju u pravosudni sistem. Sirijski ustav iz 1973. govori da je ,,Islamsko pravo osnovni izvor zakona”, dok kuvajtski iz 1962. godine kaže da ,,Državna vera je islam i islamsko pravo je glavni izvor zakona”, što nalaže i ustav Ujedinjenih Arapskih Emirata i mnogih drugih država. 2

U ekonomskom smislu, neki smatraju da je uloga države u islamskom svetu minimizirana, a da sve zavisi od pojedinca, odnosno da ako se svi pokoravaju verskim pravilima, i ekonomija i sve ostale sfere društva biće savršeno uređene, odnosno samoregulisaće se samim tim što svi građani poštuju norme. Jedan islamski ekonomista je čak rekao: ,,U islamu, ono što komunizam pokušava da postigne … kroz državu, biće postignuto zbog samog čoveka”. 3 Iako je ovaj ideal možda na neki način tačan, država i dalje ostaje aparat za prinudu, i u islamskom i u hrišćanskom svetu. Ovo potvrđuje i islamski reformista Ali al-Razek, koji kaže da ,,Ne postoji država u čijoj osnovi nije mač, i koja ograničava nasiljem i pokoravanjem”. Ipak, većina teoretičara se slaže da je uloga države u ekonomskom smislu minimalna, a da je njena glavna uloga da spreči kršenje normi. 4

Money_010

Osnovna načela islamske ekonomije

U članu 14 Osnovnog zakona Saudijske Arabije piše da su svi resursi koji su dati od Boga – ispod i iznad zemlje ili na vodi, svuda gde se proteže jurisdikcija države, u vlasništvu države. U sledećim članovima navodi se da niko ne može da ugrožava prirodne resurse osim ukoliko mu nije dozvoljeno zakonom, kao i da je svo javno vlasništvo čuvano od strane države, a da ni građani ni stranci ne smeju da ga ugrožavaju. U članu 17 stoji da: ,,Vlasništvo, kapital i rad su fundamenti ekonomije i socijalnog života Kraljevine. Oni su privatna prava koja služe socijalnu funkciju u skladu sa islamskim šerijatom”.5 Ovim i sličnim principima vode se i ostale islamske države.

Ekonomska misao islamskih država nadahnuta je Kuranom, kako na početku, tako i u savremenom svetu. Islamska ekonomska pravila zasnovana su na verskom zakonu – šerijatu. Treći stub islama predstavlja zakat – porez na pojedine proizvode kao što su žito, ječam, urme, zlato. Njega plaćaju porodice koje su u prethodnom periodu zaradile dovoljno novca za svoje osnovne životne potrebe, a izračunava se individualno. Naređen je zakonom u Pakistanu, Saudijskoj Arabiji i Sudanu, i tu ih sakuplja država, dok zakat u drugim državama sakupljaju narodne banke. Ovaj novac raspoređuje država za one potrebe koje smatra primarnim, kao što su osnivanje bolnica, pomoć prezaduženima, siromašnima i invalidima, itd. Postoji i vid dobrovoljnog priloga državi, koji se naziva sadakah.6 Sledeći pojam je gharar, koji predstavlja zabranu nejasnih ugovornih odredbi, a zbog njega se krediti ne mogu garantovati hipotekom dužnika. U islamu je takođe zabranjena naplata kamate na poznajmljeni novac, jer se to vidi kao zelenaštvo. Ova pojava naziva se riba, i originalna je verska odredba Kurana. Važan momenat u islamskoj ekonomiji jeste privatna svojina, koju islam izričito brani. Muhamedska misao takođe zahteva perfektno tržište, potpuno slobodno kretanje robe, novca i kapitala. Po pitanju regulacije cena, zabranjeno je da ih država određuje, osim ukoliko je to zaista nužno.7

Što se tiče banaka u islamskim državama, one su veoma profitabilne organizacije, posebno u Saudijskoj Arabiji, gde su osim naftnih kompanija, banke na listi top 10 najvećih kompanija. Njihovo delovanje uslovljeno je islamskim pravilima kao i delovanje svih ostalih struktura društva, ali su banke ipak našle načine da ne krše ono što im je od Muhameda naloženo, a da ipak pronađu način da profitiraju. One su recimo zaobišle zabranu kamate u islamskom svetu, tako što umesto klijenata kupuju robu, koju im onda prodaju na rate po većoj ceni. Iako se ova institucija ne zove kamata, ona suštinski to jeste. Tako su države pronašle način da funkcionišu u modernom svetu ali i da ne pogaze verske principe koji su u islamu veoma važni.

Porezi na dobit u islamskim državama gotovo da ne postoje, kao ni korporativni porezi. Što se tiče poreza na prodaju, oni u UAE, Saudijskoj Arabiji i Jemenu oznose 5%, u Iranu je 9%, dok u nekim državama poput Tunisa ide i do 18%. 8 U članu 20 Osnovnog zakona Saudijske Arabije piše da ,,Porezi i naknade se naplaćuju na principima pravde i onda kada za to postoji potreba. Oni se mogu tražiti, nametnuti, ukinuti ili odložiti u skladu sa zakonom.”.9

Danas je u islamskim državama prisutan intervencionizam države, više nego što ga ima u evro-američkoj tradiciji. Sama činjenica da su neke stvari poput kamata i određenih investicija zabranjene, obim poslovanja je znatno sužen. Kapitalizam ne može da prodre u islamski svet onoliko koliko je to moguće na Zapadu, jer je ograničen religijom i državnim aparatom koji je štiti. Ove stvari ograničavaju ekonomski napredak muslimanskih država u pojedinim oblastima, ali to ne znači da su one nužno slabe i siromašne, pošto su bogate naftom, i tu prednost su iskoristile da učestvuju na međunarodnom tržištu. U kulturnoj tradiciji koja traje već 1400 godina neke norme postale su toliko prisutne da bi ih možda bilo i teško iskoreniti, ako bi recimo naprasno odlučile da odustanu od islamskih načela i potpuno prihvate zapadni neoliberalizam. Ovaj političko-ekonomski model pogodan je za bogati deo stanovništva, odnosno više slojeve društva, koji svoj položaj možda ne bi imali da žive u drugačijem uređenju.

Islamska socijalna država

Ideje socijalne države, odnosno države blagostanja prisutne su u političkoj teoriji već dva veka. Od početnih modela koji su se zalagali za socijalnu pravdu i državnu preraspodelu u cilju smanjenja siromaštva i stvaranja jednakih šansi, pa sve do komunističkih uređenja, praćenim drugim totalitarnim ideologijama, Evropa je iskusila modele socijalne države na više načina. Dok su ih neke vremenom odbacile, pojedine države još uvek imaju određene modele socijalne države. Kao reakcija javile su se ideje (od strane na primer Miltona Fridmana) o minimalnoj državi, koja je prisutna kao ,,noćni čuvar”, dok su slobodno tržište i kapitalizam, i konkurencija osnovne vodilje, dok je plansko upravljanje društvom loše. Ove ideje mogle su da budu prihvaćene u društvima koja su sekularizovana, gde religija nema značajnu ulogu u društvenom uređenju, već se ono vodi potpuno drugačijim principima. U muslimanskom svetu, sa druge strane, nije moguće potpuno odbaciti socijalnu državu i prihvatiti minimalnu, jer bi to značilo ostaviti određene građane ,,na milost i nemilost”, što je u suprotnosti sa islamskom religijom. Neka načela svete knjige Kuran govore o tome kako je islamska država dužna da svojim građanima obezbedi osnovne životne potrebe i kako nijedan musliman ne sme živeti u bedi i siromaštvu. ,,Ako osoba koja radi za nas nema ženu, imaće je; ako nema mesto stanovanja, imaće ga; ako nema slugu, imaće ga; ako nema životinju, imaće je” (hadit p.70). Ovo zvuči kao da će Bog dati ove dobre stvari ljudima koji rade za proroka, ili kao da će ljudi koji rade za islamsku vladu (,,radi za nas”) imati garantovanu kuću, ženu, slugu i kamilu. Ali, po interpretaciji Muhameda Kutba, kao i brojnih drugih teoretičara, ovo znači da su ,,osnovne potrebe garantovane svakoj osobi” i da će biti obezbeđene od strane države. Država je dužna da pomaže onima koji nisu u mogućnosti da rade zbog starosti, bolesti ili mladosti, odnosno da obezbeđuje osnovne potrebe za one koji to ne mogu sami da urade.10

Unknown

U islamskom svetu otvara se pitanje u kojoj meri država može da ispunjava zahteve socijalne pravde a da se utiče negativno na ekonomiju, recimo da utiče na profitonosni motiv ulagača i prouzrokuje investicionu apatiju. Koliko ona sme da preraspodeljuje imovinu u korist socijalne jednakosti a da ne poništi privatnu akumulaciju kapitala?11

Iako u teoriji islamske države pomažu svim građanima i predstavljaju određene modele socijalne države, u praksi postoje neke nelogičnosti. Države članice Evropske Unije danas imaju bolji sistem socijalne zaštite od pojedinih islamskih država, što nije logično s obzirom na to da one nemaju versku obavezu da brinu o svojim građanima. Koeficijent nejednakosti (Gini index) za 2014. godinu u Iranu iznosi 38, u Iraku 30, Egiptu 31, Tunisu 35, a u Turskoj čak 41. 12 Ovo nam govori da i pored religioznih normi na kojima su državna pravila bazirana, situacija u islamskim državama nije idealna.

Takođe se postavlja pitanje koliko je u realnosti moguće da se ostvari potpuna socijalna, odnosno islamska država koja pomaže svim svojim građanima i ne dozvoljava siromaštvo, kada se pogledaju stope nezaposlenosti u pojedinim islamskim državama. Peta po redu teritorija sa najvećom stopom nezaposlenosti je Palestina, gde ona iznosi skoro 30%. U Jordanu je u pitanju 18%, Libiji 17%, Tunisu, Siriji i Iraku 15%, u Sudanu, Iranu i Turskoj 13%. U pojedinim bogatijim islamskim državama ona je zaista veoma niska, pa se tako u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kreće oko 1%, a u Kuvajtu oko 2%. 13 Ovo nam govori da to što je neka država zasnovana na islamskim principima, ne znači nužno da je u stanju da pruži svim građanima stalno zaposlenje, već da to ipak zavisi od drugih faktora.

Možda nivou socijalne države na putu stoje porezi koje građani islamskih država (ne) plaćaju, koji su za određene oblasti veoma niski ili čak nepostojeći. Možda je u pitanju i nespremnost države da se u praksi povinuje šerijatskim pravilima za koja se nominalno zalaže, ili otpor građana. S obzirom na zatvorenost islamskog sveta, teško je znati razloge zbog kojih se određene politike sprovode a koje ne. Moguće je samo proučavati zakone i
pravila koja ta država ima, i porediti ih ssa stanjem u realnosti, iako stvari zaključene na takav način nikad ne mogu biti potpuno precizne.

Činjenica je da bi država, ukoliko je zaista islamska i u potpunosti poštuje sva verska načela, morala da bude formirana kao socijalna, odnosno da ima davanja za ugrožen deo stanovništva i da brine o svim svojim građanima.

Međunarodna trgovina 14

Na scenu međunarodne trgovine, islamske države uglavnom su istupile nudeći naftu, organske i neorganske hemijske proizvode, čelik i dragocene metale. Takođe su proizvođači u domenu tekstilne industrije, s tim što je ona mnogo manje profitabilna u poređenju sa prethodnim. Najviše uvoza obavljaju uglavnom u domenu elektronske i mašinske industrije, posebno kada se radi o kompjuterima, medicinskoj i laboratorijskoj opremi. Najznačajnije države za međunarodnu trgovinu su svakako Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska.

Najveće kompanije Saudijske Arabije su finansijske institucije koje podržavaju transakcije u međunarodnoj trgovini, kao i nekoliko proizvođača diverzifikovane hemije. Vrednost izvoza je od 2013. do 2017. godine pala za 41%, ali se sada polako podiže (220.1 milijardi dolara). Nacionalna komercijalna banka, Al Radži banka i Samba finansijska grupa su neke od najvećih kompanija ove države, dok veliki profit imaju i Saudi Telekom, Saudi bazična industrija i Petro Rabig. Najveći porast imala je kompanija Saudi Arabian Majning, za čak 182% u odnosu na prethodnu godinu. Skoro sve najveće kompanije bazirane su u Rijadu.

Što se tiče Ujedinjenih Arapskih Emirata, 27% ukupnog izvoza koji dolazi sa Bliskog Istoka, poreklom je iz UAE. U toku 2017. godine izvezli su robu u vrednosti od 308 milijardi dolara, što predstavlja 44% njihovog BDP-a. Više od 70% ukupnog izvoza bilo je ka Azijskim zemljama, dok je samo 13% zavšilo u Evropi. Najvredniji proizvodi su sirova i prerađena nafta, zatim zlato, mobilni telefoni, nakit, dijamanti i automobili. Najprofitabilniji izvoz je u oblasti goriva i derivata, dok je najveći manjak (pa samim tim i uvoz) u industriji elektronske mašinerije i opreme.

oil-well-afghanist_2094169b

Tokom 2018. godine, Turska je izvezla robu u vrednosti od 168 milijardi dolara, što predstavlja 25% njenog BDP-a. Više od polovine izvoza je u Evropske države, dok je četvtina izvezena u Aziju. Najveći udeo u robi koja se izvozi imaju vozila (automobili, traktori i kamioni), kao i delovi za automobilsku industriju. Značajan prihod Turska dobija i od izvoza čelika i drugih metala, proizvoda tekstilne industrije, delova za kompjutere i druge mašine, plastičnih proizvoda, dok su mineralna goriva uključujući naftu tek na 10. mestu. Automobilska i tekstilna industrija, kao i nameštaj, voće i orašasti plodovi predstavljaju veliku ekonomsku dobit, jer količina izvoza daleko premašuje uvoz. Sa druge strane, bez obzira na porast u odnosu na 2017. godinu, Turska zaostaje za drugim islamskim državama kada se radi o nafti i drugim gorivima, dragocenim metalima, organskoj hemiji i farmaceutskoj industriji.

Islamska Republika Iran je 2017. godine izvezla robu u vrednosti od 62.5 milijarde dolara, što je 22% BDP-a. Preko 70% obuhvata mineralna goriva uključujući naftu, dok su druge profitabilne industrije rudna, organsko-hemijska, tekstilna, zatim izvoz cinka, bakra i voća. Ima negativan net izoz i deficit u oblastima mašinerije, uključujući kompjutere, medicinsku opremu i druge elektronske proizvode.

Izvoz u vrednosti od 54 milijarde dolara potekao je iz Kuvajta, što je 50% njegovog BDP-a. Drži jaku poziciju na tržištu nafte (sirove i prerađene, 90% ukupnog izvoza), kao i organskih hemikalija, đubriva i vozila. Primetan je porast u industriji nameštaja, osvetljenja, kišobrana, dok je osetan deficit u mašinskoj industriji, posebno kada se radi o cevima, laboratorijskoj opremi i kompjuterima.

Slična situacija je i u Kataru, koji takođe ima veliki profit od izvoza nafte, aluminijuma, organskih i neorganskih hemikalija. Takođe je prisutan suficit kada se radi o elektronskoj i mašinskoj industriji, a interesantno je da je najveći porast primetan u proizvodnji dragocenih metala i avio industriji.

Isto se može reći i za Irak, koji sve više raste na međunarodnom tržištu nafte, dok je značajan prihod i od izvoza čelika, kože i drvenarije. Takođe je prisutan nedostatak elektronske opreme.

Zemlje severa Afrike, poput Egipta i Tunisa, znatno se razlikuju od država na Bliskom Istoku. Vrednost izvezenih proizvoda je i do deset puta manja, jer su u porastu izvozi u oblasti tekstilne i prehrambene industrije, koje na tržištu imaju mnogo manju vrednost u odnosu na naftu i hemikalije. Tako postoji značajna razlika među islamskim državama u zavisnosti od njihovog geografskog položaja, odnosno možemo reći da su istočnije zemlje bogatije.

Ekonomija i međunarodni odnosi

Unutrašnje uređenje neke države nije jedina varijabla od koje zavisi ekonomska situacija. U današnje vreme takođe su važni međunarodni politički i ekonomski odnosi. Sporazumi sa drugim državama, članstvo u međunarodnim organizacijama, strane investicije i investicije na stranim tržištima, pa čak i vojna saradnja, stvari su od kojih zavisi ekonomsko stanje neke države. U globalizovanom svetu, nije moguće da jedan entitet bude samodovoljan, već zavisi od stranih faktora u određenim poljima.

Iako islam ne poznaje pojam ,,države” u smislu u kom ga razume zapadno-demokratska tradicija, islamske zemlje su primorane da sarađuju sa ostatkom sveta i da suverene države priznaju kao takve. Mnoge islamske države imaju dobre političke, ekonomske i vojne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Kinom, koje su najveće sile današnjeg sveta.

Posedovanje nafte je velika prednost koju bliskoistočne države imaju, i ona predstavlja osnovu njihove trgovine. Cena nafte i njena upotreba diktiraju ekonomske odnose koje islamske države imaju sa ostatkom sveta. U 21. veku je ova grana industrije bila stabilna sve do 2014. godine, kada je cena nafte na globalnom nivou pala, što je prouzrokovalo ekonomske probleme u zemljama koje je poseduju. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) je međunarodna organizacija formirana 1960. godine. Njene članice su Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija, Venecuela, Libija, UAE, Alžir, Nigerija, Angola, Ekvatorijalna Gvineja i Kongo.15 Možemo videti da je većina država članica iz islamskog sveta, što nam govori da su kroz međunarodnu povezanost pokušale da deluju na globalnom planu po pitanju naftnog tržišta. Sa druge strane, one uvoze mnoge proizvode sa Zapada, kao i iz Azijskih država, tako da je ekonomska zavisnost prisutna sa obe strane.

Na ekonomiju islamskih država takođe mogu i da utiču negativni odnosi koje imaju sa drugim državama sveta. Primer za ovo su sankcije koje su Sjedinjene Američke Države postavile prema Iranu, koje predstavljaju niz aktivnosti još od 1979. godine. U novembru 2018. godine, Amerika je sankcionisala internacionalnu mrežu ukojoj Iranski režim i Rusija obezbeđuju milione litara nafte režimu Asada u Siriji, kao i zbog pomaganja terorističkih organizacija. Poslednja akcija preduzeta je 13. februara 2019. godine, kada je SAD osudila Iran zbog podrške koju su njegovi građani i jedan entitet pružili Islamskoj revolucionarnoj gardi u pokušaju da privuku strane učesnike, uključujući građane SAD-a. 16 Ovde možemo videti kako vojno-političke odluke imaju direktne ekonomske posledice, posebno kada se radi o SAD-u. U suprotnosti Iranu, odnosi Amerike i Saudijske Arabije veoma su jaki. Bez obzira na naftni embargo 1973. godine i napade 11.9.2001., dve države nastavile su političku i ekonomsku saradnju. Administracija SAD-a kaže da je Saudijska Arabija njihov strateški partnet u regionu. Još od 1936. godine, kada je Teksaška naftna kompanija sklopila sporazum sa Arabijom, dve države sarađuju po pitanju nafte. Ovi odnosi posebno su se razvili dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika.

p067tf2w

Vojne intervencije u Iranu, Avganistanu, Libiji i Siriji uticale su na odnose islamskih država sa ostatkom sveta. U zavisnosti od toga na čijoj strani su se našle u vojno- političkom smislu, ekonomska situacija se menjala. Nije moguće razdvojiti delove političkog sistema i međunarodnih odnosa tako da jedni ne utiču na druge, pa se tako partneri na međunarodnoj sceni moraju birati imajući u vidu sve moguće posledice.

Šta možemo da zaključimo?

Različite religije na različite načine utiču na države i društva u kojima su dominantne. Islam, koji ima strožija pravila od hrišćanskih religija, ne može prihvatiti sekularizam, pa tako dotiče sve delove društva, odnosno i svakodnevnog života i političkog sistema.

Islamske države koje su uzele svetu knjigu Kuran i šerijat kao osnove uređenja, moraju da prilagode i ekonomiju sa njihovim normama. Ipak, u savremenom svetu to nije toliko jednostavno, posebno kada se radi o socijalnom blagostanju i jednakosti. Tako nivo primene verskih pravila varira od države do države, i one se međusobno dosta razlikuju.

U 21. veku islamske države, posebno one na Bliskom Istoku, važan su igrač na međunarodnom tržištu, uglavnom zbog nafte kojom trguju, ali i zbog ostalih proizvoda koje izvoze. Sa druge strane, od drugih država uvoze većinski mašinsku i elektrnsku industriju, pa tako učestvuju u međunarodnoj trgovini.

Ne mogu se izvući opšti principi na kojima islamska politička ekonomija deluje u modernom svetu, jer ona zavisi od toga u kojoj meri je neka država islamizovana, kao i od toga koliko bogatstava ima i da li je u mogućnosti da ih unovči. Postoje jasne razlike između država poput Pakistana i Indonezije i onih kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, što se može reći i za države drugih verskih pripadnosti. Osim same religije, na ekonomiju utiču i odnosi koji postoje sa drugim državama, u diplomatskom, vojnom i političkom smislu, a posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama.

U 2019. godini nije moguće živeti nezavisno od ostatka sveta, pa tako islamske vlade moraju da zaobiđu neka religijska pravila, kako bi opstale kao takmaci na međunarodnoj sceni.

 

Reference:

1 Pew research, 2010.

2 Jevtić, M. ,,Politikologija religije“, Beograd 2009., str. 173.

3 Kuran, Timur. ,,The Economic System in Contemporary Islamic Thought: Interpretation and Assessment.“ str. 135.

4 isto

5 Osnovni zakon Saudijske Arabije, preuzet sa www.saudinf.com

6 Veselinov, Dragan. ,,Muhamed na Isusovom krstu“, str. 23-35

7 isto

8 http://www.tradingeconomics.com

9 Osnovni zakon Saudijske Arabije, preuzet sa www.saudinf.com

10 Swenson, Elmer. „Muhammad Qutb’s Islam : the Misunderstood Religion“ poglavlje 35 11 Veselinov, Dragan. ,,Muhamed na Isusovom krstu“”, str. 23-35

12 http://www.worldbank.org

13 www.cia.gov

14 http://www.worldstopexports.com i www.cia.gov

15 www.opec.org

16 http://www.state.gov

Advertisements

2 мишљења на „Savremena politička ekonomija islama

  1. Ok ti je ovo samo mislim da bi trebalo malo o novcanom sistemu i vladajucoj valuti u domacoj i medj trgovini- petro dolar i sl. Pozz MG

    уто, 19. феб 2019. 16.37 miljana pavkov је написао/ла:

    > miljanapavkov posted: „Uređenje islamskih država Islam je druga najveća > religija na svetu (posle hrišćanstva), a muslimana na svetu ima 1.6 > milijardi, i oni čine većinu u 49 država sveta. Najveća muslimanska država > je Indonezija (209 miliona). Brojčano ih ima najviše u Azijsko“ >

    Свиђа ми се

Оставите одговор на Milorad Grubor Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s