Smrtožderi – vojska totalitarnog režima

,,Bili su čudna skupina – mešavina slabih koji traže zaštitu, ambicioznih u potrazi za slavom i kriminalci u potrazi za vođom koji bi ih naučio novim vidovima okrutnosti.”

Lord Voldemor imao je veliku vojsku uz čiju pomoć je vršio vlast i delovao u svim sferama magijskog sveta. Nastali iz grupice vernih obožavaoca koje je stekao u toku školovanja, 1970ih godina postali su neka vrsta vojske i borili se u Prvom čarobnjačkom ratu. Oni su se zvali Smrtožderi (Death Eaters), a činili su ih njegovi najverniji sledbenici. Među njima nije postojala zvanična hijerarhija, ali se par njih istaklo svojim delovanjem i žrtvovanjem za vođu. Verovali su u Voldemora i želeli su da sa njim stvore nov, čist svet, koji bi funkcionisao po njihovim pravilima.

Među Smrtožderima bilo je pripadnika različitih društvenih grupa, a zajednička im je (osim podrške lordu) bila jedna stvar – svi su bili čistokrvni. To znači da su im oba roditelja bila čarobnjaci, odnosno da imaju čisto magično poreklo. Svi ostali, koje su nazivali blatokrvnim, bili su bića niže vrste, koje treba istrebiti, ili u najmanju ruku pokoriti. Oni koji nisu imali čisto poreklo bili su podjednako bezvredni kao Normalci (nemagijski ljudi). Predstavljali su opasnost i sramotu za ceo čarobnjački svet. Puna prava treba da imaju samo pripadnici njihove “rase” i oni, prirodno, treba da vladaju. Ipak, s obzirom na vrlo mali broj čistokrvnih čarobnjaka, nije moguće da su svi Smrtožderi to zapravo bili. Verovatno je većina zapravo bila mešane krvi, iako to nikad ne bi priznali.

Voldemor je u svoju vojsku prihvatao sve koji su mu pokazali lojalnost, a oni su to činili na različite načine. Dosta Smrtoždera bilo je iz starih bogatih čarobnjačkih porodica, koje su bile neka vrsta aristokratije. Većina ih je odgajana u “čistom” okruženju, i vaspitani su da razmišljaju na onaj način na koji je lord želeo da vlada – mi smo iznad njih. Drugi su bili talentovani i sposobni ljudi koji svoje ambicije nisu mogli, znali ili želeli da iskoriste na insitucionalan način, pa su došli da sreću potraže u novom poretku. Postojali su i oni koji su imali želju za nasiljem, ubijanjem, sejanjem straha, tako da su se vojsci priključili iz želje za uništenjem. Konačno, neki Smrtožderi bili su slabi, bez talenata i sposobnosti, ali su želeli da budu deo nečeg velikog i moćnog. Oni su uglavnom delovali kao špijuni.

6145736-2739173634-ce97c

Mnogi su se Mračnom gospodaru pridružili porodično – muž i žena, brat i sestra, ili čak otac i sin, pristupali su vojsci zajedno. Neki od njih vekovima su u porodici gajili osećaj superiornosti, koji su tek sada, sa pravim vođom, mogli da ispolje. Većina se poznavala od ranije, u toku školovanja imali su iste ideje i vrednosti, čak su bili prijatelji ili kumovi. Oni su se držali zajedno, dok su u drugim taborima bili krvoločni nasilnici i slabići/špijuni.

Osim što izvlači najgore iz ljudi, ideologija lorda Voldemora izvlačila je i najgore ljude. Dželati, lopovi, ubice jedva su dočekali vođu kog će slediti i koji će dati legitimitet njihovim željama. Njima se pridružio i deo najgorih magičnih stvorenja, poput vukodlaka, koji su inače živeli izvan ljudske zajednice jer nisu bili prihvaćeni. Za sve krvoločne zveri bilo je mesta u novom sistemu, dokle god su spremni da slušaju Mračnog gospodara.

dark_mark_zoom

Poput drugih totalitarnih režima, i ovaj je imao svoj simbol. Pri pristupanju Smrtožderima, Voldemor je svakome od njih na ruku urezao Mračni znak, u vidu tetovaže. Simbol prikazuje lobanju iz čijih usta izlazi zmija, koji je kasnije je postao simbol straha i nasilja. Ako bi gospodar dodirnuo znak bilo kog vojnika, on bi zasijao na rukama svih koji ga imaju, tako da su znali da treba da se jave vođi, odnosno preko znakova su komunicirali. Kada bi izveli neku akciju (rušenje, uništenje, ubistvo), iznad mesta na kom se to dogodilo postavili bi znak, a poruka je bila jasna. Ako iznad neke zgrade vidite Mračni znak, znate da se tu desio strašan zločin. Znate da morate da bežite.

Smrtožderi su, van dužnosti, obavljali svakodnevne poslove. Neki od njih bili su profesori, neki radili u ministarstvu, ili bili trgovci. Za većinu su svi iz okruženja znali šta su, iako oni to nisu često pokazivali. Kada bi išli na zadatak, nosili su maske, kako bi prikrili identitet, a Mračni znak su krili od javnosti. Neki koji su vatrenije podržavali vođu, sa ponosom su isticali svoju pripadnost, mada ih je to kasnije koštalo. Prvim padom Voldemora, svi za koje se bez sumnje znalo da su Smrtožderi, završili su u zatvoru. Ostali su nastavili da žive među nama, čekajući povratak gospodara.

Neki kažu da su se pokajali. Navodno su uvideli sve zločine Mračnog gospodara i sada žele da pređu na pravu stranu. Drugi tvrde da su bili zavedeni, da je na njih bačena kletva koja ih je sprečavala da racionalno razmišljaju. Pronalazili su razne izgovore da opravdaju svoje ponašanje, kako bi izbegli zatvorsku kaznu i bili prihvaćeni kao deo zajednice. Par njih je čak prišlo drugoj strani pre završetka rata, kada su možda osetili da Voldemoru uskoro sledi poraz. U naravi dobrih ljudi bilo je da im oproste grehe i prihvate njihovo pokajanje, što su Smrtožderi iskoristili. Pretvarali su se da su se promenili.

Kada se Voldemor praktično vratio iz mrtvih, pozvao je svoje sledbenike. On, oličenje čistog zla, ne može da nestane, a isto tako ne može da nestane zlo iz ljudi koji su ga nekada pratili. Oni su se pojavili, jedan po jedan, i ponovo stali na stranu svog starog gospodara. Decenija pretvaranja da su se pokajali kao da nije ni ostavila trag na njima, bili su spremni da se vrate starim idejama. Verni sledbenici koji su ležali u zatvoru jer se nisu odrekli gospodarevog imena čak ni nakon njegovog nestanka, bili su nagrađeni. Oni koji su cvileli i molili za oproštaj, bili su kažnjeni. I tako je armija ponovo okupljena.

Voldemor nije trpeo neposlušnost. Jedini uslov koji se nije mogao dovesti u pitanje je potpuna lojalnost. Šta god da je zatražio od svojih vojnika, oni su to morali da mu pruže. Tako je od nekih uzimao čarobne štapiće (najintimniji magijski predmet), boravio je u domovima drugih i koristio se njihovim imanjima kao da su njegova. Od pojedinih je tražio da muče i ubijaju svoje prijatelje, komšije i rođake. Prema nekim fan teorijama, lord je uzimao i žene svojih sledbenika. Bio je svemoćan.

Koji je bio motiv Smrtoždera? Moć? Vlast? Strah? Želja za uništenjem? Nezadovoljstvo i osećaj inferiornosti koji su želeli da preokrenu? Šta god bilo u pitanju, svoju šansu videli su u jednom diktatoru. Bili su savršena vojska jednog totalitarnog režima, od početka do kraja, pa novog početka i drugog pada. I opet su se navodno pokajali. Opet im je oprošteno. Sve dok se ne desi treće rođenje.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s