Sloboda da (ne) gledam rijaliti

Kapitalizam, liberalizam i slobodno tržište su danas prihvaćeni u Srbiji. Propagiranje njihovih vrednosti, unošenje u zakone i promene u društvu traju već godinama, obično dolazeći od strane određenog sloja društva, takozvane elite – naučnika, profesora, umetnika, političara. Ipak, prisutne su neke nelogičnosti.

 
Naime, osnovna vrednost u ovakvom sistemu je sloboda. Sloboda govora, sloboda izbora, sloboda da svako živi onako kako želi, sve dok ne ugrožava druge. Ali, izgleda da ipak nismo toliko slobodni. Određeni stavovi i stilovi života smatraju se boljim i vrednijim od drugih, pa počinju da se nameću narodu od strane tih istih elita. U govorima, tekstovima, knjigama i javnim nastupima, oni često kritikuju stvari koje veliki deo naroda voli, gleda i podržava, govoreći da su bezvredne, da su kič i da kvare omladinu. Deo tih stvari je u vezi sa televizijskim programom.

Protest-Hocemo-kulturu-a-ne-reality-620x350
U Srbiji se od 2006. godine prikazuju ”rijaliti” programi i veoma su popularni. Prvi takav program ”Veliki brat” bio je za ”mlad i urban” deo populacije, ali su se kasnijih godina takvi programi počeli da se smatraju za ”kič koji gledaju neobrazovani”. Kritika ovakvog programa je postala svakodnevna tema među onima koji sebe smatraju višim, obrazovanim, građanskim slojem društva. ”Hoćemo kulturu, a ne rijaliti”. ”Idite u pozorište, a ne u Parove”. ”Samo zatucani seljaci gledaju to”. ”Propadamo kao društvo zbog rijalitija”. I naravno, uvek prisutno, ”Država treba da uradi nešto”.

 
Dakle, pošto samoprozvani najviši sloj društva smatra da nešto nije dovoljno vredno i ne uklapa se u njihov stil života, takvu stvar treba potpuno ukinuti. Mogu se čuti predlozi da država zabrani emitovanje takvih programa jer su ”loši”, a pokrenuto je i nekoliko peticija. Oni koji se predstavljaju kao liberali i borci sa slobodu, predlažu da država ukine neki program jer im se ne dopada.

 
Televizija je uglavnom privatna i komercijalna. Prihod dobija od reklama i osnovni cilj joj je zarada, kao i u svakom drugom poslu u kapitalističkom uređenju. Svaka od njih stvara program za koji smatra da će biti gledan, pa nastavlja sa emitovanjem ako proceni da je to tačno. Gledanost donosi profit, pa program nastavlja da se emituje. Kad prestane da donosi zaradu, emisija se ukida i zamenjuje je neka druga.

 
Iz ovoga možemo da zaključimo da su rijaliti programi izuzetno gledani, jer se u suprotnom ne bi prikazivali toliko dugo, pošto ne bi bili profitabilni. Zašto bismo onda zabranili nešto što veliki broj ljudi želi da gleda? Ko je taj koji može da odluči da li je nešto pogodno ili nije i da odluči šta je zabranjeno za gledanje? Za takve poslove u autoritarnim sistemima ima mesta. Ali u liberalnim ih nema.

 
Ako želite da živite u slobodnom društvu, vi nemate pravo da zabranjujete ljudima da rade bilo šta, ukoliko to ne ugrožava druge. Neko voli da gleda ”Parove”, neko voli ”Zvezde Granda”, dok neko uživa u emisiji ”24 minuta”. To je njihov izbor u koji niko nema pravo da se meša. Ako neko može da zabrani gledanje ”Zadruge”, zbog čega sutra ne bi mogao da zabrani odlazak u pozorište? Zbog čega je nečiji slobodan izbor prihvatljiv, a nečiji drugi nije? Ako država ukine jedan vid zabave, zbog čega ne bi ukinula i sve ostale? Ko određuje gde je granica?

 
Sloboda pripada svima. Pravo na izbor pripada svima. Za nametanje jednih stvari i ukidanje drugih nema mesta u slobodnom društvu. Svi imaju pravo da gledaju program koji žele, dok niko nema pravo da im to zabrani. Slobodni smo da gledamo ili ne gledamo rijaliti programe. Ili bi bar trebalo da budemo.

Advertisements

Једно мишљење на „Sloboda da (ne) gledam rijaliti

  1. Miljana, čitam tvoje članke i vidim da si nadarena što se pisanja tiče,a i obrazovanje ti je na nivou.Pišući na temu slobode izbora potrebno je i nešto više od ovoga, a to je iživot. Ja se ne bih složila s tvojim mišljenjem u pogledu rialiti programa i što braniti nekome da to gleda. Ne, ja ne bih branila da neko gleda taj program, već bih ga zabranila da se emituje.
    Prvo , želim da konstatujem da kao svaki mladi čovek reaguješ,na karakterističan našin, kad se shvatanja pojma slobode tiče. Ovakva vrsta slobode, kojoj si ti priklonjena i kako je tumačiš tumačili su je anarhisti i bogohulnici. Anarhisti tako što su smatrali da je čovek slobodno biće i sam traba da odlučuje o svemu što radi. Bogohulnici su govorili, „Boga nema, onda nema ni greha i sve je dozvoljeno“Šta misliš, šta bi bilo da su nam društva tako „uredjena“. Takav društveni sklop doveo bi nas do propadanja svih vrednosti, uključujući i moral, U takvoj životnoj kaljuzi utopili bi se pravi ljudi i svet bi bio na izdisaju.
    Ne znam zašto učene ljude nazivaš tzv. intelektualci. Da i medju intelektualcima ima onih koji su za apsolutnu slobodu. Ja pod pojmom INTELEKTUALAC- podrazumevam čoveka koji je kroz obrazovanje i vaspitanje usvojio one ljudske vrednosti koje u svakom pogledu doprinose boljitku društva.
    Čemu nas uči FARMA, PAROVI, GRAND itd. Formiran, porodičan i dobro vaspitan čovek će samo presaltati te programe, a oni čiji je život prazan, puniće ga tračevima, svadjom, galamom, nepoštovanjem tudjeg mišljenja, nemoralnim ponašanjem i posle to isto prepričavati kad se sretne sa komšinicom na kafi. STRAŠNO!
    Misliš da treba mladima pokazivati da će čovek koji javno, pred bezbroj kamera, uraditi svakakve gadosti, a o kome će se pisati po žutoj štampi, biti afirmisan kao neki poznati javni lik, biti lep primer kvaliteta ljudskog bića. Ne. Ne treba prihvatati programe koji hrane mračnu stranu čoveka, već koji razvijaju lepe, humane, kulturne odnose medju ljudima.
    I sama kažeš da je sloboda sve ono što ne ugrožava druge ljude. Ovi, rialiti programi itekako degradiraju čoveka kagvog ga je Bog dao, i svodi ga nešto čega se iole vaspitan čovek stidi. Formirana jaka ličnost neće podleći ovim uticajima, a šta ćemo sa mladim, neformiranim ličnostima, ili onima koji zadrže infantilnost do kraja života. Ili, pak onima, koji žele da se o njima priča i piše po svaku cenu.
    Mislim da se u biti slažemo. Ja sam za slobodu odlučivanja, za slobodu delovanja, ali, takvu slobodu koja će doprineti da se iskažem kao čovek vrlina i sposobnosti, a ne čovek dominacije i bahatosti u banalnostima.
    Ljubi te tvoja teta. Ima još mnogo toga od života da iskusiš, pa onda da zauzmeš pravi stav o SLOBODI. Ovo je jako širok i kompleksan pojam.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s