Geografski činilac u međunarodnim odnosima

Dajte mi geografski položaj neke zemlje i ja ću vam reći kakva je njena spoljna politika. – Napoleon

 

 

Geografski položaj određenog naroda ili države može biti manje ili više povoljan, i u nekoj meri određivati položaj te države u međunarodnim odnosima. Značaj geografije menjao se kroz istoriju, najpre je najvažnije bilo imati pristup pijaćoj vodi, plodnoj zemlji, šumskoj zaštiti i flori i fauni, dok su razvitkom civilizacije postali važni i morski prolazi, mogućnost izgradnje luke, kao i naftna bogatstva. Neki činioci, poput pogodne klime i prirodne zaštićenosti ostali su uvek važni. Danas, sa razvojem tehnike, ljudi mogu uspešnije da kontrolišu prirodno siromaštvo teritorije na kojoj žive, bogatstvo prirodnim resursima nije bez značaja u odnosima država. U zavisnosti od razvoja proizvodnje, rastao je i opadao značaj pojedinih prirodnih sirovina.

Ono što ograničava jednu državu jesu državne granice – teritorija na kojoj se prostire njena vlast. “Granica je linija koja razdvaja dve države i preko koje se odvijaju odnosi između njih – međunarodni odnosi”. Postoje: 1. Etničke granice – obuhvataju teritoriju na kojoj živi jedna nacija. Retko gde su precizne, jer su nacije pomešane na skoro svim delovima zemlje. Često se zbog njih vode ratovi koji kriju teritorijalne pretenzije neke zemlje, vraćanje neke teritorije matičnoj državi i slično. 2. Prirodne granice – (planine – Kavkaz – Rusija i Bliski istok, Alpi – Italija, reke – SAD i Kanada, Bugarska i Rumunija, mora, pustinje – SAD i Meksiko, džungle, retko prohodni tereni). U Evropi i Aziji su mnogo prisutnije nego u recimo Africi, gde su granice povučene gotovo matematičkom preciznošću i veštački napravljene, pa su mnogo nestabilnije od prirodnih granica.

 

Geografski činioci su:

1. Prostor – veličina države nije nužno u vezi sa prirodnim bogatstvima koje ona ima, i sa moći koju poseduje, ali prostoru se ne može oduzeti svaki značaj u međunarodnim odnosima. Veličina i položaj države imali su značajnu ulogu u određenim ratovima – recimo Napoleonov pohod na Rusiju 1812.

2. Izlaz na more – omogućava lakši pristp na svetsko trište, viši stepen veza sa ostalim državama, olakšava trgovinu. Takođe ima značaj u utakmici oko kontrole pojedinih delova sveta, uspostavljanju interesnih sfera, zona uticaja itd. More je takođe pogodan prostor za nuklearna dejstva iz atomskih podmornica. Važnost izlaza na more dokazuje i istorijska težnja Rusije da dobije što veći izlaz na toplo more, težnje da izađe na Sredozemlje kroz Bosfor i Dardanele, ili težnja Srbije da dobije izlaz a more i spreči eventualne probleme koji proizilaze iz kontinentalne zatvorenosti. (Jadran – Sredozemlje – Atlantik).

3. Saobraćajni značaj – igrao je veliku ulogu u razvoju međunarodnog povezivanja, trgovine i strategijskih pravaca kretanja, pa je tako na primer položaj Srbije na Balkanu uvek bio poželjan i za Austriju i Nemačku, a i za Rusiju i Tursku.

4. Geografski položaj grupacije država – važan kod međudržavnih saveza, posebno u ratnim uslovima.

Važni su i kanali i moreuzi: Suec – razdvaja Afriku i Aziju, najvažniji put za snabdevanje Evrope naftom, Panamski kanal, Gibraltar, Bosfor i Dardaneli – jedini izlaz Rusije iz Crnog mora u Mediteran, Ormuz – kroz koji prođe najviše svetske nafte, Malajski prolaz – strateški važan za Kinu.
Različiti autori geografskom činiocu pridaju različit značaj – od nekih koji tvrde da je geografija najvažniji faktor za jednu državu, do drugih koji je maltene negiraju. Prostoru koji jedna zemlja zauzima veliku pažnju posvećuju pripadnici tzv. geopolitičke škole.

250px-Rudolfk
Izraz geopolitika uveo je u upotrebu švedski profesor Rudolf Kjelen, kako bi označio jedan od 5 bitnih elemenata svoje teorije države (pored ekonomopolitike, demopolitike, sociopolitike i kartopolitike u delu „Država kao životni oblik“ 1916.) Kjelen je odredio geopolitiku kao „nauku o državi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru“. U najširem smislu, pod geopolitikom se podrazumeva svako razmatranje i utvrđivanje odnosa između geografskog prostora i politike.
Daleko pogodniji termin za ovo značenje je politička geografija koju je uveo nemački profesor geografije u Lajpcigu Fridrih Racel u delu „Političk geografija“, 1897.god. Naslanjajući se na Kjelena, Racel je izjednačavao državu sa živim organizmom, njenu povezanost sa teritorijom i zavisnost od nje, naročito kada je reč o zemljišnom jezgru koje poseduje svaka država (za Srbiju je to Beograd). Podvlači teoriju država za širenjem „tendencija velikog prostora“ , smatra neophodnim političko objedinjavanje Srednje Evrope kao protivteže SAD, Rusiji i Engleskoj.
Američki pomorski oficir, profesor i geopolitičar Alfred Mahan, na analizi iskustva britanske imperije smatra da pomorski položaj i moć države, koja kontroliše mora i okeane imaju prevagu nad kontinentalnim silama (njegove ideje uticale na američkog predsednika Ruzvelta, koji je doprineo da SAD postanu jedna od svetskih pomorskih sila.). Najveće pomorske sile današnjice su Severna Koreja, Kina, SAD, Iran, Rusija, Egipat, Indija…
Prema Džonu Makinderu prednost imaju kontinentalne sile i to države koje kontrolišu središnji deo evropskog kontinenta – predeo srca (Hartlend). ,,Ko vlada Istočnom Evropom, vlada predelom srca. Ko vlada predelom srca, vlada svetskim ostrvom. Ko vlada svetskim ostrvom, vlada svetom.“ 1919.god. Za vreme 2. svetskog rata menja stav – objedinjavanje snaga zemalja sa jedne i druge strane Atlantika (Atlantska zajednica) može da uravnoteži dominantnu SSSR.
Džon Spajkmen usvaja Makinderovu podelu sveta, menjajući Hartlend, postavlja hipotezu da su ivične oblasti evroazije (Rimlend) vojno, strateški i politički značajniji od Hartlanda i da kontrola nad njima obezbeđuje svetsku dominaciju. SAD su u suštini sledile Spajkmenovu ideju – strategije politike „okruženja“ (kontejment) izraženo u stvaranju čitavog niza saveza (NATO, J.Koreja, Japan) .

 

heart_rim
Danas nema celovitijijh sistema koji proučavaju međunarodne odnose zasnovane na geopolitici, jer je nauka imala otpor prema ovim teorijama zbog nacističke Nemačke, u kojoj je general Karl Haushofer koristio geopolitiku u svojim vojnim planovima. On se zalagao za stvaranje 3 pan oblasti – Pan-Amerika, Pan-Evropa i Pan-Azija, kojima će dominirati SAD, Nemačka i Japan.
Da je geografija još uvek važna u međunarodnim odnosima dokazuje primer rusko ukrajinskog sukoba na Krimu. Krim je strateški vrlo važna tačka za Rusiju, jer se tamo nalazi najvažnija mornarička flota, baza se nalazi u Simferopolju već 230 godine. Brodovi i podmornice u Krimu nalaze se severno od Turske, na vrlo važnoj poziciji sa izlazom ka Mediteranu.Pozicija na karti sveta ne može biti bolja, jer se tu otvaraju vrata Srednjeg istoka. Krim – Istambul – Dardaneli – Mediteran – svet. Ovo je dokaz da se ratovi zbog teritorija nisu prošlost, već se vode i danas, a i vodiće se u budućnosti.

 

Geopolitika je došla s namerom da ostane. – Karl Haushofer

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s