Italija i Srbija imaju zajednički cilj da pomire Evropu i Rusiju

INTERVJU – Alesandro Sansoni

Poznati italijanski univerzitetski profesor i publicista Alesandro Sansoni, nekadašnji lider desne populističke stranke Alienza nationale, istakao je da globalizacija ima za cilj da izjednači sve etničke, kulturne, čak i rodne razlike. Kako je naveo, ona želi da budemo samo potrošači na globalnom tržištu koje kontroliše par monopolista koji će proizvoditi iste proizvode za stanovnike svih pet kontinenata. Sansoni kaže da je, ukoliko hoćemo da se odupremo liberalnom kapitalizmu i libertarijanskoj ideologiji, čuvanje vrednosti zajednice i običaja najrevolucionarnija politička opcija, ali je samim tim dosad bila i najviše odbacivana.

img_2016-12-06-140750

 

 

Jednom ste rekli da ste ponosni na svoju hrišćansku, katoličku tradiciju, njen dijalekt, antičke korene njene kulture, kao i da takođe želite da promovišete multikulturalan model u kom svaki kulturni identitet može biti prihvaćen. Da li mislite da je moguće da svako neguje svoju kulturu u današnjoj Evropi i hoće li će doći vreme kad će biti jednostavno „previše kultura“?

U toku tog intervjua na koji ste mislili u Vašem pitanju, novinar mi je, zapravo, pomalo „prisilio“ odgovore. Potvrđujem da sam ponosan na identitet svog naroda u svim aspektima: kulturnom, istorijskom, lingvističkom, etničkom, religioznom. Kao što je Niče rekao, moramo da volimo sudbinu koja nas je zadesila“. Što se tiče multikulturalizma, obrazloženje je jasnije: želeo sam da naglasim kako etnički konflikt koji podstiče masovni fenomen migracija u Evropi već par decenija, može bolje funkcionisati u stvarnosti kao napolitanski, gde su osećaji identiteta i pripadnosti, veoma jaki. Ako, dalje, uđemo u detalje i istaknemo veliko prisustvo migranata u Zapadnoj Evropi, smatram da je francuski model, koji je napravljen da asimilira laičke vrednosti “République” – svaka osoba koja je stanovnik Francuske, može da zahteva od svih, pa i od autohtonog stanovništva, da prihvati javno prikazivanje kulturnih i religijskih simbola – više štetan, jer uništava nivoe posebnosti različitih naroda. Osim toga ovo je nepraktična pretenzija, što dokazuje eksplozija islamskog radikalizma među mladima, potomcima starih doseljenika iz Magreba, odnosno iz “banlieuesa”. U ovom trenutku, bolji je „engleski“ multikulturalizam zajednica, koji barem izgleda da nudi državljanstvo i pravo na samoopredeljenje koje čuva etnonolške i kulturne razlike.

 
Koliko je teško ostati konzervativan, tradicionalan, nacionalan i patriota u svetu u kom živimo – s kapitalizmom, globalizacijom i novim svetskim poretkom?

Veoma teško, zapravo ne postoji ništa štetnije globalnoj standardizaciji potrošnje i načina života i funkcionisanju turbo-kapitalizma multinacionalnih korporacija od osećaja pripadnosti svojoj otadžbini i zajednici, prvenstveno porodici. Globalizacija ima za cilj da izjednači, koliko god je moguće, etničke, kulturne, čak i rodne razlike. Želi da budemo samo potrošači na globalnom tržištu koje je kontrolisano od strane par monopolista koji će proizvoditi iste proizvode za stanovnike pet kontinenata. Da bismo se odupreli liberalnom kapitalizmu i libertarijanskoj ideologiji, čuvanje vrednosti zajednice i običaja je najrevolucionarnija politička opcija, i samim tim, najviše odbačena.

 
Neki analitičari smatraju da će sirijska situacija sa izbeglicama biti najveća migracija na evropskom tlu ikada. Da li mislite da je moguće da izbeglice preplave Evropu i preuzmu je za deceniju, ili koju godinu više. Šta bi se u tom slučaju dogodilo?

Slažem se sa tim mišljenjem. Epohalni i dramatični talas ljudi koji dolaze iz Afrike i Azije u Evropu je zapravo mnogo stariji, traje bar 30-40 godina. Razumem da je za istočnoevropske zemlje ovo fenomen skorijeg datuma, ali u državama poput Francuske, Engleske, Nemačke, i, možda malo manje, Italije ovaj proces se uveliko razvio. Šetnja po centru svakog velikog i srednjeg grada Zapadne Evrope je dovoljna da razumete situaciju. Nesumnjivo danas, uglavnom zbog destabilizacije Bliskog Istoka i severa Afrike i američke spoljne politike u poslednjih dvadeset godina, pritisci migracija su se pojačali. To je upalilo alarm i veliki osećaj nesigurnosti u javnosti, koji je više izazvan islamskim terorom i neodgovornim izjavama nemačke kancelarke, Angele Merkel, nego porastom migracija. Čak i ponašanje lidera istočnoevropskih država, koji se manje brinu o ”politički korektnoj” ideologiji i retorici, dovelo je do eksplozije problema i do svesti o nestabilnosti politike koja želi da ”ugosti po svaku cenu”.
Ali, možda suprotno od mnogih posmatrača, optimist sam. Verujem da su alarmantni scenariji analitičara koje ste spomenuli signal raširene svesti o potrebi zaustavljanja migracija i stavljanja tačke na ono što je do sada bila invazija, bez volje i mogućnosti da se odupiremo. Točak se okrenuo, pa će ovo izazvati reakcije, bilo da se to dopada tehnokratama u Briselu, ili da im se ne dopada.

 

 

Možemo videti mnoge, neki bi rekli radikalne, desničarske političke stranke koje se uzdižu u Austriji, Francuskoj, Grčkoj i ostalim evropskim zemljama. Kako desničarske partije stoje u Italiji, recimo Liga Sever. Da li mislite da desna politika ima budućnost u Evropi?

Jasno je da je uspeh nacionalno-populističkih pokreta simptom masovnog osvešćivanja ljudi u Evropi i verujem da će u narednoj deceniji evropska politika biti više orijentisana desno. Italija, iz ove tačke gledišta, predstavlja abnormalnu situaciju. Kraj ”berluskonizma” i povratak partija sa dugom tradicijom kao što je Alleanza Nazionale ostavio je prazan prostor u predstavljanju desne politike. Postoji jasno biračko telo, ali ne i političke partije i okviri koji će predstavljati glas većine naroda koji je sada uzdržan prema migrantima ili protestno glasaju za Pokret pet zvezdica. Ovaj slučaj je, međutim, potpuno bez idealnog programskoh profila, i to ga čini nihilističkim, populističkim pokretom koji nema jasnu programsku platformu. Bez sumnje, Liga Sever sa mladim liderom Mateom Salvinijem pokušava da se predstavi kao najkredibilnija desna opcija, ali joj je privržen samo sever Italije, što ugrožava mogućnost da bude nacionalna partija. Ovaj nedostatak može da dopuni partija sa Juga Italije, slična Ligi Sever, ali potpuno nezavisna od nje, koja bi mogla da se brine o problemima Juga, koji je najviše pogođen ekonomskom krizom. Tek nakon toga bi mogla da se zadovolji italijanska ”želja za desnim”.

img_2016-12-06-140759

 

Serđo Matarela je izjavio da ”Evropa i svet moraju biti ujedinjeni da pobede onog ko želi da nas uvuče u novo doba terora”. Koji je najveći mogući teror za Italiju i Evropu?

Jasno je da, kada predsednik Matarela priča o teroru, on misli na udare koji mogu da pogode našu zemljuod strane islamskih terorista i Daesha. Ali stvarni teror o kom treba da brinemo u Italiji i Evropi je anarhija u međunarodnim odnosima koja je nastala zbog unipolarizacije sveta američkom hegemonijom. Od pada Berlinskog zida, Sjedinjene Države nemaju problem da destabilizuju velike delove sveta da bu osigurale svoj primat. Umnožavanje ”propalih država” sveta, nastalo zbog direktne ili indirektne intervencije oružanih sila SAD-a ili CIA-e, na primer Somalija, Avganistan, Irak, Sirija, Libija ili Jemen je, zajedno sa finansijskim spekulacijama koje su deo stvarne ekonomije, najveći faktor pretnje bezbednosti i budućnosti i Italije, i Evrope.

 

 

Od Bregzita na ovamo, vode se mnoge rasprave o EU i njenom postojanju u budućnosti. Koje su šanse za ostale zemlje da je napuste, da li mislite da Evropa može biti ujedinjena bez EU?

Sada su šanse da i druge evropske zemlje odluče da napuste EU pojačane. Prvo Grčka, sa svojim neprihvatljivim programima obnove nametnutim od strane tzv. Trojke (EU, ECB, MMF), ali i istočne države, poput Poljske i Mađarske, mogu da razmišljaju o opciji izlaženja. Tada bi situacija mogla biti veoma nestabilna, da ne pominjem ekspanzivnu monetarnu politiku koju vodi ECB a režira Drag koja može da navede Nemačku, ali i ostale severne zemlje da razmisle o dobrobiti ostanka u Uniji.
Na pitanje ujedinjene Evrope bez EU teoretski bih odmah odgovorio da, ali sada je situacija toliko pogoršana da smatram da je veoma teško realistično zamisliti brzu radikalnu promenu kursa evropskih lidera, možda ka platformi konfederalne Evrope ”otadžbina” koju je sanjao Šarl de Gol. S druge strane, ako bi se mit ujedinjene Evrope Merkelove, Olanda i Rencija oslanjao na ”Ventotenov manifest” Alrijera Spinelija, tekst prepun banalnosti i gluposti, nepopularan i antidemokratski, koji gleda na SAD kao inspiraciju, bez obzira na to što model federalnih država na našem kontinentu opterećenom istorijom i razlikama jednostavno nije moguć, onda sam primoran da Vam odgovorim da je možda san o ujedinjenoj Evropi osuđen na propast.

 
Odnosi između EU i Rusije nisu trenutno dobri. Neki italijanski političari smatraju da sankcije EU Rusiji trebaju biti ukiinute, jer štete italijanskoj ekonomiji. Koje je Vaše mišljenje o tome, da li su Italija i EU na istoj strani kada je reć o odnosu prema Rusiji?

Apsolutno sam uveren da režim sankcija uvedenih Rusiji predstavlja ogroman problem za italijanski ekonomiju. Uveren sam i da je, među velikim evropskim nacijama, Italija u ovoj situaciji platila najvišu cenu. Da pojasnim – režim sankcija uglavnom utiče na poljoprivredno-prehrambeni sektor, a Italija je bila glavni izvoznik ovih proizvoda u Rusiju. Dalje, sankcije su prekinule projekat Južni tok, čija je strateška važnost za Italiju i Balkan ogromna. S druge strane, nije bilo posledica za gasovod Severni tok, što potvrđuje geopolitičko nadmetanje Nemačke sa Italijom. Ne smemo da potcenimo ni okolnosti krize odnosa sa Moskvom koje su ugrozile deo posla koje je italijanska diplomatija radila u severnoj Africi, da bi uspostavila red u haosu u Libiji i pokušavala da izgradi bolje odnose sa Egiptom. Ovo bi prošlo mnogo efikasnije da su odnosi sa Kremljem „mirniji“.
Nažalost, ne osećaju sve evropske zemlje potrebu Italije da se vratimo na odnose sa Rusijom koje smo imali pre državnog udara na Majdanu, u Kijevu. Rusofobija je prisutna u Londonu, kao i Varšavi i drugim gradovima istočne Evrope, što ne pomaže ni normalizaciji odnosa sa Kremljem, ni pronalaženju razumnog rešenja Ukrajinske krize, ni budućnosti Donbasa i Luganska.

 

 

Možete li da komentarišete trenutnu situaciju u Srbiji. Smatrate li da treba da ona trba da nastavi tzv evropske integracije – pregovore sa EU, ili je vreme da se fokusira na Rusiju. Da li je moguće ići u oba smera?

Smatram da Srbiji, zbog velikih i nepravednih šteta koje su joj nanete u bombardovanju 1999, Evropa i Zapad duguju mnogo. Nažalost, Srbiji nije lako da to naplati, što sigurno neće uspeti ako pasivno prihvata ono što joj NATO i EU nameću, pod profilom kulturne homogenizacije. Srbija mora da ostane svoja, verna svojoj istoriji i svojoj antičkoj i modernoj ulozi kao bastion hrišćanstva protiv agresivnog Islama. Sad je pravi momenat za to, ali zahteva veliki trud i ima za cilj međunarodnu promociju zemlje. Postoji i prepreka u vidu ekonomske slabosti i represivne politike. Bez sumnje, u poslednjih nekoliko godina se politička klasa u celini, kao i trenutni premijer Aleksandar Vučić, kolebaju u odnosima sa EU i sa Rusijom. Vaš narod je poput zemljanog lonca koji se nalazi među gvozdenim posuđem koje predstavlja moćne i agresivne spoljne sile, i kroz istoriju se tako borio za svoju autonomiju. Jedina realistična strategija je da se Srbija vrti u krug između EU i ”starijeg slovenskog pravoslavnog brata”, Rusije. Srbija ne može da se izoluje od Zapada i EU, ali takođe mora da čuva odnose sa Moskvom.
Iz ove perspektive, Italija može da bude privilegovan partner, mnogo više od Nemačke. Naše zemlje imaju mnogo zajedničkih interesa – rebalansiranje odnosa Evrope i Rusije, stabilnost na Balkanu i istočnom Mediteranu, suzbijanje migracija… Ja bih ovo afirtmisao ponovnim pokretanjem Južnog toka, u svetlu razgovora koje je premijer Mateo Renci imao poslednjih par nedelja na sastancima sa direktorima „Gasproma“. Izgradnja ovog gasovoda je ključna za Beograd, Rim i Moskvu.

 
Od davnina, imperije se uzdižu, padaju i bivaju zamenjene novima. Po mišljenju Vas kao istoričara, koja imperija je najveća u našem dobu, EU, Rusija ili SAD. Koja će pasti prva, i šta može dalje da se dogodi?

Ako za imperiju smatrate moć koja ima sposobnost globalne projekcije za političku i vojnu intervenciju, jasno je da samo Sjedinjene Američke Države mogu imati taj naziv. Lično smatram da njihova hegemonija nikad nije bila toliko nadmoćna kao što je sada. Ostali uticajni akteri, kao što su Rusija i EU, ali i Kina na primer, su više regionalne ili kontinentalne sile. Nisu globalne. Ali uprkos njihovoj neospornoj nadmoći, ili čak upravo zbog nje, SAD nikad nisu bile toliko krhke, posebno ekonomski. A njihova osetljivost, začinjena brigom za očuvanje liderstva, dovodi u opasnost red i mir u svetu. Američki imperijalizam danas je anarhičan imperijalizam, i po pitanju ekonomije, i geopolitike i međunarodnog prava. Ovo je vrlo opasno i posebno utiče na građane Amerike, čija je vlada postala specijalno oružano krilo interesa međunarodnih finansijskih elita. Ovo jedinstveno rukovođenje će pre ili kasnije biti završeno, kako nas istorija uči. Nadam se da neće da se završi apokaliptičnim svetskim ratom, već novim strukturiranjem moći između glavnih protagonista „međunarodnog pozorišta“. Ali izgradnja novog balansa i višepolarnog poretka nije istorijski zadatak Sjedinjenih Država, već Evropljana, Rusa i ostalih. Nadam se da smo sposobni za to.

 

Alesandro Sansoni, doktor istorijskih nauka, je rođen u Napoliju, 9. avgusta 1976.Urednik je novinarske agencije Nova i sarađuje sa raznim medijima u Italiji i celoj Evropi. Piše za Limes, glavni geopolitički časopis u Italiji, Geopolitiku, onlajn magazin Italijanskog geografskog društva, i sarađuje sa Sapienza Univerzitetu u Rimu. Osim toga je državni sekretar Novinarskog Reda i član Naučno-tehničkog komiteta Novinarskog Reda. Predsednik je NVO MODAVI. Ranije je bio lider stranke Alleanza Nazionale.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s