Srpska bajka na Kalemegdanu

”Zbog ponosa junaka

Zbog slave srpskog roda

Zbog sreće devojaka

I Božijeg blagoslova”

Devojke žele lepe haljine i poglede divljenja, momci mačeve i herojske titule. Dečaci žele da vide junake iz pesama, a devojčice da se slikaju sa princezama. Roditelji žele da pokažu deci neku lepšu stvarnost koja je daleko od svakodnevnih problema. Svi mi želimo neku bolju Srbiju.

Vitez fest održan je 23. i 24. aprila na Beogradskoj tvrđavi i pružio nam je upravo tu bajku koju smo želeli. Dobili smo vikend sreće, mira, heroja i pravde. Čojstvo i junaštvo iz epskih pesama ogledali su se u mladim ljudima koji su odlučili da budu vitezovi i plemkinje. Vrbicu i Cveti proveli smo na temeljima naših predaka, učeći naše potomke vrlini hrabrosti.

Hiljade ljudi šetalo je i posmatralo viteške borbe, dok su u pozadini devojke pevale ”Crven cvete”. Deca su gledala mačevanje, dok su i sama nosila štitove sa grbom Nemanjića. Plemkinje su ponosno hodale zidinama prikazujući dostojanstvo srpskih dama. Barjaktari su mirno stajali ispod svog grba koji je sijao na aprilskom suncu. Nije bilo bitno ko ste i odakle dolazite, već samo ideja koja nas je okupila – vraćanje viteštva u naše živote.

Streličari su doneli svoju opremu. Izgledali su kao hajduci pristigli iz šume, tihog koraka i brzih pokreta. Postavili su mete i sa lakoćom ih pogađali. Svaki posetilac imao je priliku da sam nategne luk i oproba se u ovom skoro zaboravljenom sportu. Osećaj je neopsiv, trenutak pre nego što pustite strelu je samo vaš. Smirenost i dobar stav su neophodni, ali na Vitez festu strele kao da su same pogađale metu. Posle par pokušaja, uspeli biste da ostvarite cilj i zadovoljno odšetali dalje.

Iz daleke Rusije stigli su vitezovi – bogatiri. Putovali su 17 sati vozom do Moskve iz južne Samare da bi stigli do Beograda. U crvenim odorama, sa okruglim štitovima i velikim mačevima, zauzeli su Kalemegdanski travnjak. Pored demonstracija tehnike mačevanja i svoje junačke tradicije, omogućili su deci da se oprobaju u borbi. Sa njima su došle i plemkinje, koje su radosno prikazivale kulturu zemlje iz koje dolaze. Ruski naslednici Aleksandra Nevskog i srpski naslednici Lazara Kosovskog zajedno su pokazali vrednost hrabrosti i požrtvovanosti.

13041084_1708893432718483_6193862653381708088_o

Devojčica je uzela papirnu krunu i stavila je na glavu. Nasmejala se i mahnula roditeljima, jer je tim prostim činom postala princeza, makar na samo jedan dan. Bez obzira na godine, znala je šta ta kruna predstavlja. Znala je da mora da bude vesela, dostojanstvena, nežna i požrtvovana. Sa krunom na glavi hodala je uspravno, ponosnim korakom. Kao da je htela da da primer ostalima, da i oni postanu princeze. Dečak je uzeo drveni mač, a u drugoj ruci nosio je štit srpskih vladara. Postao je vitez, i otrčao da odbrani svoju princezu. Znao je da mora da se bori i zaštiti svoje. Bio je spreman da pobedi.

Devojka je želela da bude princeza. Odrastanje uz bajke naučilo ju je da treba da čeka srećan kraj. Htela je srednjovekovnu haljinu, ples, vatromete i viteza. Onda je ušetala u jednu od odaja tvrđave, gde je čekao vitez. Uzeo ju je za ruku i zavrteo, a san iz detinjtva odjednom je zaživeo. Haljina se vrtela u istom ritmu kao vitezov plašt, osećala se sigurnom dok ga je nasmejana gledala. Više se nije nalazila u Beogradu i razmišljala o svakodnevnim stvarima, već u zaistinskoj bajci, gde sve želje postaju stvarnost.

Vetar je nosio zvuk skoro zaboravljene melodije. Gospodin u odelu sedeo je i svirao gusle. Kaže da one ne dozvoljavaju da se govore laži, već samo istinite priče o junačkim delima. Posetioci su se i sami oprobali u sviranju – lagano povlačenje žice vratilo je Filipa Višnjića u Srbiju. Dobili smo priliku da sami pevamo o modernim vitezovima i borbi za slobodu.

Konji su galopirali i bili spremni da nas odvedu do pobede. Pobede nad zlom, tamom, beznađem, zaboravom. Nosili su ratnike svetlosti koji su imali samo jedan cilj – slobodu. Slobodu od okova današnjice, od ružnih dela, laži i izdaje. Slobodu da budemo svoji.

Venci od vrbe i cveća koje su devojke nosile i zvona vezana za trobojku bili su znak pobede. Mladi ljudi nisu zaboravili svoju istoriju i tradiciju, već su želeli da budu deo nje. Ideali slobode i sreće živeli su na Vitez Festu i ogledali se u svakom osmehu deteta koje je poželelo da bude junak. Stajali smo pod plaštom despota Stefana Lazarevića i gledali u nebo, znajući da smo uradili nešto veliko. Vratili smo viteštvo u Srbiju.

”Ništa čoveka ne čini tako srećnim kao pošteno uverenje da je dao sve od sebe” – Mihajlo Pupin

(www.vitezfest.org)

13130868_1711010029173490_8790771761939820214_o

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s