Neutralna država

Pojam neutralne države veoma je teško odrediti jer ga različiti autori različito posmatraju. Neutralnost označava nameru jednog subjekta da ostane nepristrasan u odnosu na strane u nekom sukobu, odnosno da ne učestvuje u tom sukobu i da sve strane tretira na isti način.

Kada se spomene neutralna država uglavnom se misli na spoljnu neutralnost, odnosno vojno-političku. Kao večiti primer se uzima Švajcarska, koja bi trebalo da svojim neučestvovanjem u različitim svetskim sukobima bude primer ostalim državama koje tome teže. Srbija se često spominje po pitanju neutralnosti kada se govori o sukobu Istoka i Zapada. Ipak, postoji druga vrsta neutralnosti, usmerena ka unutrašnjem uređenju države.

Neutralnost u drugom smislu označava nepristrasnost države prema različitim koncepcijama dobra, koja ne favorizuje niti sankcionira određeni način života. Ona postaje posebno važna u državama u kojoj zajedno živi mnogo različitih nacionalnih, verskih ili kulturnih zajednica, koje moraju da imaju potpuno jednaka prava i slobode. Zadatak neutralne države je da im to obezbedi, da individua ima pravo na svoju pripadnost, iako je pred državom ista kao i ostali.

Neutralna država treba da olakša ostvarivanje individualnih životnih planova. Ne treba da se meša više nego što je potrebno u pitanja kako ljudi treba da žive, već treba da obezbedi pravedno okruženje da bi oni svoj život vodili onako kako žele. Ona daje primat pravednom u odnosu na dobro, odnosno ne treba da donosi odluke umesto pojedinaca, već da vodi računa o pravdi i određenoj jednakosti građana. Treba da podržava prava svojih građana i podstiče ih u ostvarivanju istih, ali opet ne treba da im određuje načine na koji će oni to da čine.

Država treba da bude nepristrasni arbitrar, koji obezbeđuje ravnopravne uslove za sve. Ne treba da daje veće mogućnosti određenim slojevima društva zbog njihovih karakteristika, ili da bilo koga favorizuje. Treba da stvori pravedan okvir od zakona, da jasno odredi osnovna prava i obaveze. Pojedincu je u tom okviru ostavljeno da ostvaruje svoje interese prema sopstvenom opredeljenju.

Ipak, neutralnost nikad ne može biti apsuolutna. Zadatak države je da zaštiti svoje građane, tako da ne dopušta pojedincima da svojim ponašanjem ugrožavaju druge, bez obzira na to što su sami izabrali svoj put. Koncept neutralnosti ne priznaje one koncepcije dobra koje žele isključiti određenu grupu iz ravnopravne raspodele prava i mogućnosti na osnovu nekih njihovih karakteristika. Država nije neutralna prema šovinistima i prema rasistima, jer oni direktno ugrožavaju čitav koncept neutralnosti. Rols zastupa ideju dopustivih koncepcija dobra, gde država mora onemogućiti one koncepcije čije bi ostvarenje ograničilo ili dikriminisalo druge. Dvorkin je dao pojmove ličnih i spoljnih preferencija, gde se prve tiču samo nas samih i niko nam se ne sme mešati, a druge se tiču našeg okruženja, i ukoliko nisu ispravne, moraju se kontrolisati. Neutralna država nije neutralna prema spoljnim preferencijama koje ugrožavaju druge.

Minimalna država je ona država koja ograničava svoje delovanje samo na zaštitu građana, i osim toga nema skoro nikakva ovlašćenja. Nozik kaže da nije opravdana država koja ima bilo koja šira prava od puke zaštite, jer bi ona ugrozila pravo pojedinca da ne bude prisiljen da radi stvari koje ne želi. Nozik odbacuje državnu intervenciju na tržištu, u školstvu, zdravstvu, kulturi, prirodnim dobrima. On stoga oštro kritikuje socijalnu državu, odnosno državu blagostanja.

Nozik smatra da jedino minimalna država može biti zaista neutralna. Smatra da je neopravdano uzimati porez od bogatih da bi se novac preneo siromašnijim slojevima društva, jer se time povređuje pravo pojedinca da zadrži ono što je svojim radom stekao. On iz sličnih razloga kritikuje bilo kakvo pomaganje od strane države, jer ona time krši principe neutralnosti, odnosno favorizuje određene delove društva, a diskriminiše druge. Država treba da bude noćni čuvar koji se neće mešati u živote pojedinca, ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Oni su prepušteni sebi i sopstvenim sudovima i sposobnostima, a ako ne uspeju, ne mogu da krive državu koja im nije pomogla, a nije ni stajala na putu. Država samo treba da obezbedi jednakost pred zakonom i zaštitu.

Iako je minimalna država na neki način neutralna, ona ipak ne ispunjava sve zahteve neutralnosti. Time što zanemaruje potrebe ugroženog dela stanovništva ne čini je neutralnom, već neprisutnom. Ona na neki način diskriminiše pojedince koji su u lošijem položaju, zdravstvenom ili finansijskom, od ostalih, jer time što im ne pruža pomoć ona im ne daje šansu da napreduju. U tom slučaju je favorizovala deo društva koji je već na vrhu lestvice, jer njima u potpunosti odgovara minimalna država kojoj ne plaćaju porez (kako bi Nozik želeo) i ne pomažu nikome osim sebi. A država ipak kao opšte dobro mora da brine o svakom čoveku koji je čini.

Može se postaviti pitanje koliko je neutralna država blagostanja koja je suprotnost minimalnoj, i da li ona zadovoljava sve principe neutralnosti. Neki bi se složili da to što traži nekome da se odrekne dela svog bogatstva zarad dobra drugog ne radi neutralna, već tiranska država, jer princip neutralnosti mora da se vezuje za odsutnost iz ličnog života.

Smatram da pojam neutralne države ne treba da se konkretno vezuje za minimalnu ili socijalnu državu kao što to neki autori čine, već je treba posmatrati zasebno. Neutralnost je veoma važna u državama u kojima postoji tendencija ka sukobima po nacionalnoj, rasnoj, verskoj ili kulturnoj osnovi, jer je njen osnovni cilj sprečavanje takvih sukoba tako što se prema svim pripadnicima različitih grupa odnosi potpuno jednako. Na taj način može pružiti šansu svakome da se ostvari onako kako želi bez obzira na to odakle potiče. Takođe smatram da je neophodno stvoriti iste šanse za ljude koji potiču iz različitih socijalnih slojeva, kako bi podjednako mogli da postignu uspeh na ličnom planu. Tek potpuno jednakim pravima može se reći da je država neutralna, jer gleda sve građane isto i ne učestvuje u njihovim ”sukobima”.

 

LandingPage-GlobalizeEquality-Banner

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s