Zašto je Gavrilo Princip

”Al pravo je reko
pre Žerajić, soko sivi.
Ko hoće da živi,
nek mre.
Ko hoće da mre,
nek živi.”

Princip (lat. principium) – početak, počelo, izvor, praizvor, osnov, praosnov, osnovni uzrok, osnovna tvar, temelj, podloga, osnovno pravilo, osnovni pojam, osnovno učenje, načelo, načelo življenja i delovanja.

Il Principe – vladaoc.

I Gavrilo Princip.

Koji među hiljadu žandara austrijskog ubi gospodara…

Jednostavna reč koja ima višestruko značenje i čovek koji ima samo jedno – slobodu. Neki će reći da je Gavrilo ispalio metak ”iz principa”. I biće u pravu. Taj princip je za mladog revolucionara predstavljao najvišu vrednost slobode. Zbog svog principa bio je spreman da ubije i da umre. Samostalno se boriti protiv okupacije nije laka stvar, ali je neophodna. Gavrilo se borio onako kako su heroji vekovima pre njega spasavali svoj narod tiranina. Možda nije bio najispravniji potez, ali je za njega bio jedini moguć. Tim ispaljenim metkom ostavio je svom narodu legendu o mladiću koji je samostalno promenio istoriju. Ostavio je nadu da će sloboda uvek doći onima koji su joj verni. Pouku svim mladima da svoje ideale ne treba nikad izdati. Ostavio nam je princip.

1100887_Gavrilo_Princip_steps_and_plaque

Moramo se boriti do kraja, tako reče soko sa Obljaja…

Pleme Jovićevića potiče iz crnogorskog Grahova, smeštenog na granici sa Hercegovinom. Deo Jovićevića se preselio u drugo Grahovo u podnožju Dinare, u dalmatinskoj Krajini, a deo njih u Obljaj, na tromeđu turske Bosne, austrijske Hrvatske i mletačke Dalmacije. Po prirodi stvari, Jovićevići su bili ratnici.

Jovićevići su presretali mletačke i austrougarske čete, zaskačući ih iz obližnjih šuma. Odatle su dobili prezime Čeko.

Todor Čeko bio je visok čovek, jak i sposoban ratnik. Nosio je raskošnu odoru i jahao ogromnog belog konja. Izgledao je veličanstveno, a tako se i borio. Meštani su mu nadenuli nadimak Princip (vladaoc, car). Todorovim potomcima više se dopalo prezime Princip nego Čeko, pa su ga zadržali sve do rođenja našeg Gavrila.

Neće moći slobodno da šeta onaj koji mom narodu smeta…

Gavrilo ne nosi prezime po principu kao načelu, ali pravi razlog nije manje inspirirativan. Pokazuje nam da se car ne postaje monarškim rođenjem, već životom koji se daje za otadžbinu.

Na kraju, jedino je bilo prigodno da jednog principa ubije drugi Princip.
Iako istorija uvek ima dve strane i još više istina, osnovi Gavrilovog postupka ostaju jednostavni. Prvi svetski rat nije počeo zbog toga što je mladić jednog letnjeg dana ispalio metak na prestolonaslednika, ali to ovo delo ne čini ništa manje vrednim. On nije znao posledice onoga što radi, samo je verovao u pravdu koju čini. Vodio je naš rat na jedini način koji je smatrao ispravnim, a koliko je doprineo pobedi zaključite sami. Gavrilo i Mlada Bosna ostaju principi.

Naše će sjene hodati po Beču…

wikipedia

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s