Zašto su Srbiji potrebni vitezovi

Srednjovekovna Srbija bila je jedna od najjačih evropskih država. Politika, ekonomija, umetnost, privreda i vojna strategija bili su na najvišem mogućem nivou. Državu su vodili najsposobniji ljudi, a narod je bio čist, dobar i hrabar. Viteštvo je uz način vođenja države bilo i način života. Pravda i poštenje su bili svakodnevnica, a čast nas je vodila u sve pobede. Čak i kada su nas Turci zarobili, nismo poklekli. Par vekova mraka pod pretnjom potpunog nestanka nije uspelo da nas natera da zaboravimo svoju naciju, jezik i veru. Ostali smo svoji, i uspeli da rastrgnemo lance i okove zla. Vitezovi Srbije razvili su barjake i podigli koplja. Ponovo smo se podigli, i započeli modernu istoriju.

timthumb

Kultura je opet počela da cveta, slikarstvo, arhitektura i književnost činili su stub Srbije 19. veka. Državom su upravljali jaki vladaoci koji su vodili politiku suvereniteta i napretka. Razvijali su se gradovi, rasla je trgovina, stanovništvo se uvećavalo. Srbija je sijala kao da nikad nije bila okupirana. A onda smo opet ratovali. Ponovo smo pozvali vitezove da navuku bojne oklope, i da časno daju život za otadžbinu. Njihova žrtva se isplatila, ali 20 godina kasnije ratovali su opet. Pa za 40 još jednom. Nisu to bili oni vitezovi kojima se plaštovi vijore dok im konji ponosno galopiraju, ali su kodeksi uvek ostali isti. Bori se za porodicu, narod, otadžbinu i svetlost. Bori se hrabro i pravedno, ne gazi nedužne i slabije od sebe, pruži sve što imaš i dobićeš večnu slavu. Uvek su nas odbranili.

Danas nemamo ratove po poljima i rovovima. Bitke se ne vode kopljima i mačevima, već su se pravila igre promenila. U Srbiji 2016. godine svako od nas vodi malu bitku protiv zla svakog dana. U modernom svetu u kom živimo, teško je pronaći smernice i pomoć pri odlučivanju. Srećemo previše iskušenja i pogrešan izbor je uvek nekako lakši od ispravnog. Na ivici smo da pokleknemo pred zlom, odustanemo od pravde, jednostavno prestanemo da se borimo. Umorni smo od tolikog zamahivanja mačem i podizanja štita, lakše je baciti ih na zemlju i mirno odšetati sa neprijateljem. Ipak, mrvica snage i poslednja crvena linija otpora nam to brani. Kosovski mit živi u nama, terajući nas da ostanemo na putu svetlosti i carstva nebeskog. Geni naših viteških predaka vraćaju nam nadu da je sloboda još uvek moguća.

Svaki ispravan potez čini nas vitezom. Svako odbijanje da pređemo na stranu zla, da slažemo, prevarimo, pobegnemo i izdamo. Svaki mali humani čin, bilo koja situacija u kom ostavimo svoje potrebe sa strane i pomognemo drugima. Odbijanje da priznamo poraz, svaki nastavak borbe. Trenutak kad shvatimo da je naš životni cilj odbrana pravde po svaku cenu – to je ono što od nas pravi viteza. Nikakve maske, igračke, ceremonije, već iskrenost duše kada stojimo sami naspram zla. Dostojanstvo naših pokreta, čast naših postupaka. Razvijanje kulture, napisana slova, izgovorene reči, trud da poboljšamo svoju zemlju. Pa čak i rad na samom sebi, izgradnja čvrstog karaktera i kretanje putem kojim se postaje čovek. A kad izgradimo sebe kao viteza, onda radimo na tome da pomognemo drugima da to postanu.

Kad jedan čovek postane vitez, to je kao kad nikne jedna crvena ruža. Svojom lepotom i veličanstvenošću prkosi sivilu koje je okružuje. A onda nikne još jedna ruža. I još jedna. Malo po malo, crvene latice prekrivaju siv beton. Iako su male, nežne i nejake naspram čvrstog kamena, opet vam ulivaju strahopoštovanje. One stoje ponosno, navode vas da zastanete i pogledate svu lepotu okoline. To vitezovi čine za Srbiju. Oni su ratnici koji niču među sivilom betona, koji šire svoju snagu na sve što ih okružuje. Oni u svoju zemlju vraćaju boju. Vraćaju nadu da će se magla razići, da će je zameniti svetlost. Da sjaj slobode i pobede može opet obasjati sve trgove. Možda vam se čini da su to samo pojedinci, da je njihova borba uzaludna, da nijedna boja ne može da pređe preko sive. Ali, varate se. Ta boja je dovoljno jaka, jer ne može da je spere nijedna gorka suza ili teške kapi kiše, ne mogu da je slome vetrovi koji je savijaju sa svih strana sveta, niti zgaze čizme zla koje idu preko njih. Ta crvena boja ruže predstavlja snagu koju poseduju samo ratnici svetlosti. A ti ratnici su upravo srpski vitezovi.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s