Vitezovi Srbije – Manasija

„Hrabri Srbi, moji vitezovi
Mi moremo i konji nam mogu,
Al’ zaludu kad nam Bog ne dade,
Ovo carstvo više za nas nije,
Naši stari vrlo plahi bili,
Kod miloga Boga zgriješili,
Bog nam dao tursku krvopiju,
Ne bi l’ smo se opet povratili
I milome Bogu ugodili,
Jeda bi nam gr’jehe oprostio,
Pak nam srpsko carstvo poklonio“ – Stefan Visoki

 

Srednjovekovna Srbija – kraljevi, osvajanja, gospodstvo, dame, vitezovi, mačevi i čast. Stradanja, paljenja, uništavanja, neprijatelji i krv. I istorija i tradicija koje se nikad ne zaboravljaju.

 

Prvi vitez reda Zmaja, kroz bitke nesalomiv, pokrovitelj umetnosti i kulture, borac za pravdu koji nikad nije pristao na kompromis protiv svog naroda – despot Stefan Lazarević. Sin cara Lazara, vladao je Srbijom početkom 15. veka, u svoje vreme je bio jedan od najboljih vojskovođa i vitezova, a u isto vreme jedan od najvećih srpskih književnika srednjeg veka. Podigao je manastir Manasiju 1407. godine, i ostavio svojim potomcima ono što niko drugi nije mogao – osećaj viteštva.

 

Na izlazu iz Despotovca put kreće da vijuga i da zalazi u šumu, što se više približavate odredištu, to je tišina jača. Manasiji se ne prilazi automobilom, ka njoj vas vuče duh vitezova. Kad stanete na manastirski prilaz, u pozadini čujete hiljade kopita koja nose svete ratnike u carstvo nebesko. I znate da upravo tu treba da budete.

 

Opasana zidinama sa 11 kula visokih preko 20 metara i okupana suncem podseća na pravi dvorac. Iznad ulaza je crveno-bela zastava viteškog reda Zmaja i dvoglavi orao. Kad prođete ispod nje, postaje hladnije i ozbiljnije. Više nisam zamišljala da ulazim u dvorište sa mačem da pozdravim ratnike, već sam stala kao ukopana i pogledala.

 

IMG_6532Po ugledu na evropske srednjevekovne građevine, Manasija ima donžon kulu, odnosno Despotovu kulu. Ona predstavlja osnov odbrane manastira, viša je i masivnija od ostalih, ima samo jedan ulaz kome ne može da se priđe sa zemlje ili sa bedema, već uskim stepeništem koje se može lako odbraniti. Skladište kule dovoljno je veliko da se obezbedi namirnica i oružija tako da 100 ljudi može da živi u kuli godinu dana, bez potrebe da izađe napolje. Postoji poseban dotok vode sa obližnjeg brda, tako da život u kuli nimalo ne zavisi od manastira i okoline. Takođe se tu nalazi bunar koji je povezan sa vodom koja ide u utvrđenje i selo, i ako ljudi u kuli otruju vodu koja se u njemu nalazi, lako mogu da se spasu bilo kog okupatora. Strateški potezi i vojna sposobnost srednjovekovne Srbije nikad se nije sastojala u tome da se daju životi, već da se oni spasu. Bez ijednog ispaljenog metka, Despotova kula može da stoji.

U sklopu manastira nalazila se slavna Resavska prepisivačka škola. Zbog raznih okupatora koji su uništavali Manasiju, sada su od nje ostale samo ruševine. Mogu se videti spoljni zidovi sa velikim prozorima, i neki temelji unutar same građevine. U njoj su se okupljali učeni monasi pisci, prevodioci, književnici, prepisivači koji su ukrašavali rukopise i knjige, zbog čega je manastir predstavljao simbol duhovnosti i prosvećenosti tokom nekoliko narednih vekova. Ipak, kao i cela Despotovina, stradala je od turskog plamena.

Kada su Turci potpuno zauzeli zemlju 1459. godine, preuzeli su Manasiju i uništili je onako kako samo okupatori mogu. Na stranu to što su freske uništene, svetiteljima iskopane oči, sve dragocenosti ukradene, škola spaljena, zastave skinute. Priprata crkve postala je barutana, a sama crkva turska konjušnica. Smrad i eksplozija baruta uz stočni nered bile su svakodnevnica u srpskoj svetinji. Njima nije bio cilj samo da okupiraju teritoriju, pokradu zlato i otmu žene. Oni su želeli da nas ponize i oduzmu dostojanstvo. Nisu računali na viteštvo koje se nalazi u svakom srpskom seljaku.

 

Pod priprate čini rozeta sačinjena od mnogo mermernih pločica poređanih pod pokroviteljstvom despota Stefana. Vekovi pod eksplozijama turskog baruta uništili su mozaik, polovina pločica je potpuno nestala, ostale su bile rasute po manastiru. Čim su Turci otišli, žitelji obližnjih sela okupili su se u priprati, i uzeli da sklapaju rozetu. Neuki zemljoradnici rekonstruisali su srednjovekovno remek delo kamenjem koje su nalazili po bedemima. I dalje izgleda veličanstveno, čak je i više od toga – svaki okrnjen delić, svaka nesavršenost kamena jasno odaje trud, bol i suze naših dedova, koji su povratili Stefanovo dostojanstvo, i obnovili manastir koji nam je ostavio u amanet.

 

Udaljavajući se od rozete, gotovo da se saplićete o mermer u desnom uglu priprate. Iza zaštitnog stakla, metar i po ispod manastira, nalazi se grobnica despota Stefana. Otkrivena je tek vekovima nakon njegove smrti, tako da se sumnjalo da li se tu nalazi on ili neko drugi. Analize su pokazale da se despot zaista nalazi na ktitorskom mestu, a mošti su premeštene u crkvu, gde se možete pokloniti prvom Zmaju. Zidovi oko njega su vizantijski plave boje, a sa njih vas paze Sveti ratnici, koji, iako su im oči iskopane, i dalje kao da su živi. I srca vam kucaju zajedno.

 

Kada se upoznate sa Manasijom i upijete sva osećanja koja vam ona pruža, vraća se borbenost. Ponovo sam želela mač. Osećala sam snagu. Sva uništavanja, nesreće i bol nisu slomili volju u nama, već probudili plamen. Kamene zidine prkosno stoje i odbijaju da pokleknu šta god da ih snađe. One pružaju snagu, a kriju priču o ljubavi. Na izlazu iz Manasije opet prolazite ispod zastave. Samo sad to radite kao vitez reda Zmaja.

 

”Barjaktari koplja gore, nek se barjaci vijore, ovenčani slavom borbe donosimo dah slobode. Predah mira, tračak nade da to trajni je potez jedne imperije moćne, jer je ovaj kraj ko proklet. Tu se interesi lome, tu da uvek sila prođe, lelek žena čest je ovde na raskršću Evrope.”IMG_6524

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s