Fajgeljizacija i državni neprijatelj broj jedan

Novi Sad, 8.3.2016.

Kada je Andrej Fajgelj dao ostavku na mesto direktora Kulturnog centra Novog Sada, to je izazvalo velike reakcije u javnosti. Čak i oni koji do tada nisu znali da KC uopšte postoji, imali su nešto da napišu o tom događaju. Demokratska stranka Novog Sada izjavila je da se nada da će odlaskom Fajgelja otići i ”duh fajgeljizma”. Želeći da se upoznam sa prirodom fajgeljizma i fajgeljizacije, razgovarala sam sa dr Fajgeljem o tome.

IMG_6060

 

Slovenačkog porekla, rođen u Novom Sadu, Andrej je treći doktor nauka i treći profesor u svojoj porodici. Završio je francuski jezik i književnost kao jedan od najboljih studenata, a već posle prve godine studija otišao je na Kipar da radi. Nakon toga je svako leto proveo u drugoj državi, od Italije, Grčke i Engleske, do Kipra i Turske, ispečatirao je dva pasoša, radio najrazličitije poslove i učio jezike. Dobio je stipendiju prestolonaslednika Aleksandra, i sa njom otišao u Francusku da nastavi školovanje. Sa njim je krenula i supruga Jovana, i tamo im se rodilo prvo dete, nakon čega su dobili još troje. Doktorirao je u Francuskoj sa radom ”Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle”. A onda je 2004. godine odlučio da se vrati.

 

”Vratio sam se jer sam imao viziju da će Srbija za 15 godina biti najbolja. Mislio sam da će nakon tog pada u kom se mi nalazimo i trenda samomržnje sve da se promeni, a da mi treba da se vratimo i učestvujemo u vaskrsu Srbije. Nikog nisam ubedio sa tom pričom, svi su mi govorili ne vraćaj se. Ipak sam došao.”

Fajgeljizacija je kad svi odlaze, a ti se vratiš.

 

Zašto se Andrej Fajgelj vratio u Srbiju? ”Ja sam odrastao u inostranstvu, doktorirao strane jezike, ako je neko kosmopolita u ovoj državi, ja sam. Ali moje pitanje je uvek bilo, neka minimalna crvena linija – a Srbija!? To je moj problem bio od početka. Onaj ko je mogao da potpuno izbriše Srbiju iz jednačine, on je napredovao. Ja sam bio na pragu te transnacionalne globalne elite, sedeo za stolom sa njima. Ali gde je moj problem, to što sam imao minimalno pitanje – a moja otadžbina!? A Srbi!?”

 

Poslednjih godina se sve više čuje termin ”odliv mozgova”, mnogo mladih ljudi pokušava da ode iz Srbije. Kao neko ko je deo života proveo ”napolju”, Fajgelj kaže da: ”Nama neće biti bolje ako najbolji odu. I ako oni koji mogu da promene stvari odu. Ja mislim da neće biti bolje ni tim ljudima. Uvek je tuđe slađe, ali kad se tamo ode ne dočekuju te crvenim tepihom. Neke stvari se dobiju ali neke se izgube. Prosto treba imati iskustvo. Mi ovo znamo i znamo mane. A mladi ono ne znaju, i ne znaju mane. I onda idealizuju život napolju.”.

 

Lako je reći, a teško prihvatiti, sve nam se više čini da nam život ovde ne može biti bolji, jer svih tih groznih stvari ima samo u Srbiji. Ipak, ”Mi moramo početi da razmišljamo da imamo ovde sve što nam treba. Mi imamo svoju zemlju, državu koja se zove Srbija, mi joj dali ime, naši pradedovi oslobodili. Imamo sunce, imamo vodu, imamo prirodne resurse. Onaj hosenfefer, onaj čarobni sastojak koji nama nedostaje je spremnost da ostanemo i da se borimo. Ja sam toga svestan, ali sam prečesto usamljen.”.

 

Pitanje koje sledi je kako da se borimo, šta konkretno možemo da uradimo da bismo razvili našu državu. ”Mi se malo pravimo ludi. Recimo ljudi znaju da treba da razvijaju svoju karijeru, znaju kako treba da razvijaju svoju vezu, znaju kako da razvijaju svoje telo – vežbom, radom, trudom. Ali iz nekog razloga se prave ludi i misle da će Srbija da postoji sama od sebe, mimo nas. A neće. Jer Srbija smo mi. Znači moraš čuvati, negovati, ulagati…”. Ali to nas ne uče u školama.

Fajgeljizacija je kad svi napuštaju Srbiju, a ti se boriš za nju.

 

Kao da borba za Srbiju postaje sve teža, vrata nam se zatvaraju kad krenemo u bitku za nacionalni interes. Ustavom zagarantovana prava i slobode možemo da izražavamo jedino preko društvenih mreža, na svojim sajtovima, Fejsbuk i Tviter profilima. Pitamo se da li je to imalo delotvorno? ”Kad nemaš ništa, kad te ostave bez ičega kao što su nas ostavili, onda je čak veoma delotvorno. Kao neko pomoćno, rezervno sredstvo. Da je delotvorno je dokaz i što sam ja – koji je bio na vlasti, imao stranku, vodio dosta značajnu ustanovu, imao dosta veliki prolaz u stare medije – na kraju sve to izgubio i ostao samo na internet aktivizmu. Znači nisam imao ni politički aktivizam, ni pristup medijima, samo Jutjub, Fejsbuk i Tviter. I ispostavilo se da mene zbog toga hapse i ućutkuju.”

 

Andrej Fajgelj uhapšen je krajem prošle godine nakon snimka koji je objavio na Jutjubu, gde je izrazio svoje nezadovoljstvo sastankom premijera Vučića sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Kasnije je ponovo priveden, kada je objavio snimak u kom reaguje na zakon o vakcinaciji koji nalaže da je za roditelje koji ne vakcinišu svoju decu moguće oduzimanje dece, na šta je Fajgelj rekao da će ubiti svakoga ko pokuša da mu nasilno otme dete.

 

”Nadam se da ljudi shvataju gde ovaj slobodni pad u kome se mi nalazimo vodi. On neće trajati večno, znači nećemo mi lebdeti u prijatnoj atmosferi doveka. Niti ćemo se dočekati na udobnu mekanu postelju. Nego ćemo se razbiti o dno. Nadam se da ljudi to razumeju. Nije problem što ja govorim, nego je problem što oni rade. Nije problem što ja kažem, i reagujem na oduzimanje dece, već što je naša skupština tajno i navrat-nanos donela zakon u kom preti roditeljima. Direktno kršeći Ustav. I sad je ispalo da sam najveći problem u Srbiji ja koji o tome govorim. I to je zaista zamena teze.”

Fajgeljizacija je kad govoriš dok svi ćute.

 

Profesor Fajgelj se vremenom radikalizovao, njegovi snimci na Jutjubu imaju više stotina hiljada pregleda, a mnogi mu zameraju da ima previše oštar nastup, i da time odbija neke svoje istomišljenike. ”Nije stvar u podršci, stvar je u tome da li mi imamo bilo kakva prava. Išao bih i korak dalje – da li mi uopšte postojimo kao ljudi? Jer eto to pitanje oduzimanja dece je jedno od očiglednih. Ako naša deca nisu naša, šta je naše? Znate kako, biti radikalan u borbi za pravdu nije mana. Biti umeren prema nepravdi nije vrlina. Tražiti objektivnost između dobra i zla, to nije znak karaktera.”

 

Kako to da intelektualna elita Srbije ne izražava svoje mišljenje o određenim državnim problemima sa kojima se susrećemo svaki dan? Sve smo siromašniji, zemlja nam je sve manja, kultura polako nestaje iz društva, osećamo da živimo loše i da nešto nije u redu. Andrej ipak smatra da obrazovani ljudi ne smeju da ćute, kaže da on sam nikad neće prestati da izražava neslaganje sa nečim što šteti našem narodu. ”Konformizam i kukavičluk elite će uništiti naš svet. Taj konformizam, to da intelektualci samo gledaju pare i časti i vlasti i koktelčiće i nagradice. Ne, brate mili. Ti si intelektualac zato što znaš više od drugih, i onda imaš neku vrstu dužnosti da to znanje prenosiš, i to ima neku prosvetiteljsku funkciju. Bukvalno sam ja jedan od retkih svećica koje tu svetle, i sad ja treba da se ugasim?”.

 

”Čuo sam da sam mediokritet, glup, neobrazovan, egoista, peder, izdajnik, nedavno sam čuo i da imam švalerku.. U stvari, ja sam jedan od najgorih ljudi u Srbiji. Državni neprijatelj broj jedan, monstrum, čudovište, đavo. Eto – to dobijaš kad govoriš a treba da ćutiš.” Zbog svojih nastupa Fajgelj je često nazivan fašistom, ali kaže da nema potrebe da odgovara na takve optužbe. Ubeđen je da će istina na kraju izaći na videlo, a demantovanje takvih komentara može samo izazvati još veću sumnju među građanima.

Fajgeljizacija je kad se boriš i kad te svi sputavaju.

 

U toku svoje karijere borio se za svoj narod i zemlju na različite načine, osnivao nevladine organizacije, treninge trenera, projekte, tribine, konferencije, podizao svest, javno zastupao i bio politički aktivan. Njegov savet za mlade je jednostavan: ”Borite se.”.

 

”Borite se kao za nešto do čega vam je stalo. Borite se za Srbiju kao da je vrednost. Znači Srbija napreduje, meni je drago, ne tražim ništa, dajem sve. To je vrednost. Otadžbina je vrednost. To je moja poruka mladim generacijama. Nemojte da vam ispiraju mozak, vaši pradedovi su kožom sa leđa pratili vašu slobodu, doslovno. Ima ona anegdota iz Prvog svetskog rata kad su ranjeni oficir i neki seljak, i sad seljaka operisali, uvode ranjenog oficira, fali mu koža, i ovaj tek operisan i zakrpljen seljak kaže doktore skinite meni sa leđa i dajte oficiru. Kožom su platili da mi danas imamo slobodu i državu. A mi postavljamo pitanja.”

 

Ovo može zvučati preozbiljno i preteško, zamislite sav teret naših predaka koji nam je na leđima. Zar baš ja moram da vodim svakodnevnu bitku sa silom koju ne vidim, ne čujem, ne znam kakva je, kolika, koliko će dugo trajati i da li će me progutati? Možda je lakše da odem.

 

”I ako odete na Zapad isto ćete morati da se borite, ja sam to video. Mora čovek da se bori, svaki dan. Da bi bio na sredini moraš svaki dan da se boriš. Hoćeš da se izdigneš, pa to je da krv propljuješ. Hoćeš da dođeš na vrh? To je viša matematika. Ista stvar je u nacionalnoj borbi, možda teža. Zato što je nacija veća od lične karijere. Ali to nažalost niste tako učeni, to je vaspitanje, mama će sine, tata će sine. Neće, sine radi.
Ja svoju decu vaspitavam da sve što mogu sami da urade, da urade. Neću, meni dete padne i neću da ga podignem, leži na podu i plače, a ja kažem ajmo, ustaj!”

Fajgeljizacija je kad ustaneš posle svakog pada.

USTANI.

Advertisements

5 мишљења на „Fajgeljizacija i državni neprijatelj broj jedan

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s