Uzroci srpsko-albanskog sukoba na Kosovu i Metohiji

Srpsko-albanski sukob na Kosovu i Metohiji predstavlja politički odnos Srba i Albanaca koji manifestno ili latentno traje vekovima i do danas nije rešen. Ovaj sukob je zapravo dovođenje u pitanje istorijskog prava Srba na svoju južnu pokrajinu.

 
Kosovo je reč koja za Srbe ima jako emotivno značenje. Kosovo predstavlja bitku, junake, vitešku hrabrost, otpor okupatorima, oslobodilačku borbu, ono predstavlja Vidovdan, ljubav i patnju, spasenje. Kosovo za Srbe znači Srbija. Dimitrije Bogdanović kaže da je ono ne samo ”uporište srpske državnosti”, već i ”istinska dedovina” oteta nasiljem. Ovde vidimo da sukob na Kosovu za Srbe ima veoma duboku simboliku, ne čini samo pokušaj otcepljenja južne pokrajine, već nasilno otimanje dela istorije od strane Albanaca.

 
Albanci sa druge strane smatraju da je Kosovo deo njihove ”drevne zemlje”. Pošto sebe vide kao potomke Ilira, oni tvrde da je data teritorija samim tim njihova još od 7. veka pre nove ere. Pošto se dolazak Srba na Balkan smatra događajem kasnijeg datuma, samim tim su oni ti koji nasilno pokušavaju nešto da otmu. Predstavljeni su kao varvari, divljačko pleme koje je proterao miroljubiv Albanski narod u brda, i doselio se na njihovu zemlju. Sada je albanska misija povratiti je.

Kosovski-boj12
Već u ovim suprotnim viđenjima samog pojma vidimo koliko Kosovo ima jako istorijsko značenje za oba naroda. Vekovima unazad usađena je misao o važnosti Kosova i kod Srba i kod Albanaca, prožeta emocijama i nadgrađivana svakim novim sukobom. U samom trajanju ovog spora već nalazimo pitanje da li je rešenje sa kojim su obe strane zadovoljne uopšte moguće.

 
Sledeći problem je selektivno pamćenje. Može se primetiti jaka tendencija ka zaboravljanju određenih istorijskih događaja, i insistiranje na drugim. Obe strane predstavljaju svoj odnos crno-beo, odnosno tvrde za sebe da su miroljubiv narod koji je žrtva nasilja, a da su ovi drugi krivi za svaki sukob, jer su varvari koji otimaju tuđe. To predstavljanje istorije ide toliko daleko da su čak određeni istorijski/mitski junaci svojatani sa obe strane. Tako recimo Miloš Obilić, koji je u srpskom narodu možda najveći heroj i oličenje svih vrlina, sa druge strane je zapravo albanski vitez Miloš Kobili koji je sa albanskom vojskom odigrao ključnu ulogu u pružanju otpora Turcima. Drugi primer je Skenderbeg, koji je za Srbe junak koji je prisvojen od strane Albanaca iako je poreklom Srbin, dok je u isto vreme predstavljen kao albanski nacionalni heroj. Ove stvari mogu biti nevidljive ili pak beznačajne spoljnim akterima i stranim silama koje su upletene u sukob oko Kosova, ali za nas predstavljaju jedno od osnovnih pitanja – šta je zapravo čije.

 
Vekovima se odnos naroda na Kosovu menjao. Srbi i Albanci su na smenu bili proterivači i proterani. Čak i ako se pogleda novija istorija, poslednjih 100 godina, možemo da vidimo koliko je stanje lako promenljivo. Srbi su poslednjih 15 godina pod velikim pritiskom, ali su pre toga bili Albanci, a pre toga Srbi, i tako unazad. Samim tim je vrlo teško izmeriti količinu nečije žrtve, jer je neosporno da ih je sa obe strane bilo mnogo, iako ne uvek na isti način i ne u istim okolnostima. Dolazilo je do masovnog kršenja ljudskih prava u oba smera, i godinama možemo da na primeru Kosova vidimo ‘status reverse’ odnosa.

 
Društvo u južnoj pokrajini je podeljeno u poslednjem veku, odnosno Srbi i Albanci su u polarizovanim odnosima. Iako su na regionalnom nivou kroz istoriju dva naroda bila mešovita, uvek su na lokalnom nivou živeli odvojeno. Odnosi su bili prilično zategnuti, pa su u ratovima te tenzije samo prerastale u otvorene nasilne sukobe. Oba naroda imaju svoje viđenje istorije , sadašnjosti, i najboljeg rešenja u budućnosti.

510x320_98486-albanija_Srbija_prtscr
Pretenzije obe strane su međusobno isključive, odnosno nije moguće rešenje koje će svima odgovarati, pa samim tim nije moguće ni ublažavanje sveprisutnih sukoba. Srbi i Albanci nemaju isto viđenje toga da li je Kosovo legitimna politička zajednica ili ne. Neki žele da se ponovo pripoji Srbiji, neki da bude deo Albanije, a neki da bude nezavisno. Sve to se dodatno komplikuje uplitanjem međunarodnih zajednica, jer su svi balkanski sukobi oduvek budili interesovanje stranih sila. Takođe je problem to što se sve što se dešava na Kosovu odražava na ceo region, pa tako imamo primer gde se sukobi reflektuju na Makedoniju koja ima značajnu albansku manjinu koja je povezana sa Kosovom na neki način, mnogo više nego sa Albanijom. Nisu samo države koje su direktno upletene zainteresovane za rešavanje sukoba, već postoji mnogo širi međunarodni okvir.

 
Posle 1999. međunarodne zajednice smatraju da je Kosovo nedeljiv region gde je najpotrebnije manjinskim zajednicama obezbediti poštovanje prava. Više se ne govori o tome da li je Kosovo srpsko ili albansko, ili kako će se to pitanje rešiti. Posle rata je počeo da se potencira ekonomski razvoj zajedno za zaštitom prava, što je bilo uvod za kasnije proglašenje nezavisnosti. Kada imamo takvu predistoriju sukoba zajednica, ne postoji potreban nivo poverenja da bi one živele u miru, tako da se sad pokušaj integracije pretvara u nametanje rešenja sa strane i pogleda većinske strane manjinskoj.

 
Prema Adriatik Kelmendiju ”Trenutni status koji Kosovu garantuju mnoge svetske sile i međunarodne organizacije trebalo bi da bude dovoljan da i Albanci i Srbi priznaju nezavisno i integralno Kosovo, kao dogovoren kompromis svih globalnih političkih snaga novog milenijuma, a koji isključuje stvaranje etničke ili Velike Albanije, odnosno etničke ili Velike Srbije.” Na osnovu ovoga vidimo da oko rešavanja Kosovskih pitanja sud treba prepustiti međunarodnim organizacijama, bez obzira na to što se ona direktno tiču samo Srba i Albanaca.

 
U Ustavu Republike Srbije piše da je Kosovo i Metohija ”sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Kosova i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”. Bez obzira na to, očigledno je da Kosovo dugo nije sastavni deo Srbije, niti da naši državni organi imaju bilo kakav uticaj u pokrajini. Što se tiče zastupanja i zaštite državnih interesa, Briselskim sporazumom se Srbija toga, po mišljenju određenih akademika, dobrovoljno odrekla. Članovi SANU su povodom potpisivanja izjavili da ”Odricanjem od Kosova nije samo pogažen Ustav Republike Srbije, već i sve ono što su naši preci činili od 1912. do danas”. Jedino što Srbi mogu da očekuju jeste malo poboljšanje položaja stvaranjem Zajednice srpskih opština, koja će makar deklarativno doneti određenu dozu autonomije.

hqdefault
Danas je sveprisutno hitno nametanje rešenja od strane međunarodnih organizacija. Slučaj Kosova predstavljen je kao jedinstven, u pokušaju da se proglašenjem nezavisnosti ne bi dalo povoda da se slični slučajevi reše na isti način. Albanskom narodu priznato je pravo na samoopredeljenje, i na osnovu toga im je dozvoljeno da jednostrano proglase otcepljenje od Srbije, uz veliku podršku stranih sila. U isto vreme se to pravo ne daje nacijama u Bosni i Hercegovini, Abhaziji, Pridnjestrovlju, Donjecku, Kipru, Kašmiru i ostalim mestima gde postoji značajan procenat određene nacionalne zajednice. Iako se svi napori ulažu da bi se pitanje Kosova rešilo a neprijateljstvo smanjilo, sve ovo samo dovodi do još jače netrpeljivosti između dva naroda.

 
Sva podrška koju Albanci imaju u svojoj borbi za Kosovo dovodi do daljih rasplamsavanja sukoba. Mirovne i humanitarne akcije rade sve osim da stabilizuju odnose. Prema Radmili Nakaradi ”Na delu je proizvoljnost koja počiva na principu – legitimna je smao ona volja koja ima, iz nekih razloga, spoljnu podršku svetskih sila. To bi značilo da samo od podrške/volje SAD i EU zavisi kome će se udeliti pravo na samoodređenje, a kome će se ono uskratiti”. Srbija tu podršku nema.

Advertisements

2 мишљења на „Uzroci srpsko-albanskog sukoba na Kosovu i Metohiji

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s