Prirodnopravne teorije Loka i Rusoa u građanskim deklaracijama

Za Evropu i Sjedinjene Američke Države 16. i 17. vek označavaju doba društvene krize i nezadovoljstva. Državama vladaju apsolutni monarsi, narod je potlačen i žudi za revolucijom. Tada Džon Lok piše “Dve rasprave o vladi”, a Žan Žak Ruso “Društveni ugovor”.

John_Locke  240px-Jean-Jacques_Rousseau_(painted_portrait)
Lok i Ruso, sa delimičnim ugledanjem ili bar osvrtanjem na Tomasa Hobsa, u svojim delima predstavljaju ideje slobode i jednakosti. Oni polaze od hipotetičkog prirodnog stanja i govore o društvenom ugovoru kojim nastaje građansko društvo; svi članovi zajednice odriču se dela svojih prava radi opšteg dobra te zajednice. Ugovor predstavlja opciju jednakosti u društvu, opravdava državu i određene pojave u njoj. Čitajući ova dela stičemo utisak da su građansko društvo i moderna država idealni, ali to u 18. veku nije slučaj. Teoretičari pišu o narodnom suverenitetu, opštem dobru, pravdi i slobodi, dok oko njih narod živi potlačen ili kolonizovan, a vladareva volja je apsolutna. No, teoretičari nude mogućnost pobune protiv vlasti ukoliko je ona tiranska i ugrožava živote građana. Džon Lok tvrdi da je bolje živeti u divljem prirodnom sranju opšte samovolje, nego pokoravati se despotu i svim njegovim nehumanim naredbama. Tako krajem 18. veka dolazi do građanskih revolucija.

 

 
Predstavnici trinaest kolonija Džon Adams, Bendžamin Frenklin, Džon Džej, Aleksandar Hamilton i Tomas Džeferson 4. jula 1776. godine pišu Deklaraciju nezavisnosti SAD-a. U njoj proglašavaju kolonije nezavisne od Velike Britanije i vlasti kralja. Dalje u tekstu navode sva zla koja im je on načinio – držao vojsku na teritoriji Sjedinjenih država u miru, pljačkao, nametao poreze, vršio opstrukcije zakona, oduzimao povelje, dizao unutrašnje pobune i započeo rat. Inspirisani Džonom Lokom, pišu da su svi ljudi jednaki i slobodni, njihova prava data su od Boga i niko ih ne može oduzeti. Deklaracija se može smatrati nekom vrstom društvenog ugovora kojom se stvorilo novo nezavisno građansko društvo koje se zalaže za slobodu i jednakost.

 

declaration-of-independence
Nakon toga se u Francuskoj 26. avgusta 1789. godine piše Deklaracija o pravima čoveka i građanina u duhu buržoaske revolucije. U njoj se navodi da je cilj društva opšte blagostanje. Ovde se primećuje uticaj Rusoa, posebno kod insistiranja na narodnoj suverenosti, gde svi učestvuju u donošenju zakona i imaju pravo da menjaju Ustav. Vrednosti koje treba čuvati su jednakost, sloboda, sigurnost i imovina, svi imaju pravo na slobodno izražavanje misli i nema zabrane bilo koje vrste rada. Takođe je građanima dozvoljena pobuna ukoliko vlada narušava prava. Deklaracija je univerzalna, ne govori samo o Francuzima već o svim ljudima, i predstavlja prelaz sa apsolutne na ustavotvornu monarhiju.

 
U Francuskoj se kasnije, sa donošenjem Ustava, piše Povelja o pravima čoveka i građanina 1793. godine. U njoj možemo videti neke ideje Loka – svi građani su slobodni i jednaki, i veoma je važno održanje prirodnih prava, jer bez njih nema ni Ustava. Takođe možemo uočiti Rusoove teorije – zakon je opšta volja naroda koji je suveren, a između građana postoje društvene razlike samo za opštu korist. Polazi se od pretpostavke da su svi ljudi nevini, a kazne se primenjuju samo kada su neophodne.

 
Nakon završetka građanskih revolucija, Sjedinjene Američke Države i skoro cela Evropa postaju građanska društva. Suverenitet je u narodu, čije blagostanje i volja su najbitniji, jer narod čini državu. Ljudi malo po malo postaju sve više slobodni, apsolutni vladari nestaju jedan po jedan. Možda današnje društvo ide ka idealnim modernim državama koje su nam Džon Lok i Žan Žak Ruso predstavili pre par vekova. U teoriji bi trebalo da je tako.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s