Potkultura navijača počinje da ima svoj modni stil krajem 1970-ih godina, kada navijači ‘Liverpool’-a odlaze na gostovanje van Velike Britanije i vraćaju se sa dizajniranom garderobom. Sa sobom su doneli gomilu italijanskih i francuskih robnih marki koje u to vreme nisu mogle da se kupe u Britaniji. Uskoro i pripadnici drugih navijačkih grupa počinju da kupuju sličnu garderobu – ‘Lacoste’, ‘Lonsdale’ i ‘Sergio Tacchini’ majice i ‘Adidas’ i ‘Diadora’ patike. U to vreme, policija je jurila za skinhedsima koji su nosili ‘Dr Martens’ čizme, čak i za običnim navijačima u dresovima, a nisu obraćali pažnju na lepo obučene momke koji su išli na stadion sa više stotina funti na sebi.
Sredinom ’80-ih godina, engleski navijači su izgubili interesovanje za fudbal, pojavom rejv scene. To je trajalo nekoliko godina, sve dok se početkom ’90-ih nisu vratili na staro a fudbalsko nasilje ponovo došlo u modu. Više nisu toliko popularni sportski brendovi, već ‘Stone Island’, ‘Armani’, ‘Prada’, ‘Henry Lloyd’, ‘Ralph Lauren’, ‘Fred Perry’ i slično. Postaju popularne polo majice i farmerke svetlijih boja, a pravi modni bum izaziva Masimo Osti, koji je dizajnirao ‘Stone Island’ i ‘SP Company’ kapute i jakne, koji postaju zaštitni znak fudbalskih navijača.
Modni trendovi su se često menjali, ali zamisao je ostala ista. Navijači nisu nosili boje svog kluba, šalove, niti zastave, tako da su mogli neprimetno ići ulicom, odlaziti u pabove i kretati se u velikim grupama.
